Ратни злочин — разлика између измена

'''Ратни злочини''' су једно од четири [[међународна кривична дела]] у ужем смислу. Најважнији [[међународни уговори]] који регулишу ову област јесу [[Женевске конвенције]] из [[1949]]. године и два допунска протокола из [[1977]]. године. На сличан начин ову област регулишу [[Римски статут]] и [[Кривични законик Србије]].

 

Ратни злочини против цивилног становништва може бити извршен за време [[рат]]а, оружаног сукоба или [[ратна окупација|окупације]].

 

 

Иако се ово кривично дело по правилу врши са директним [[умишљај]]ем, у неким случајевима довољан је и евентуални [[умишљај]].

Основна разлика у односу на кривично дело ратног злочина према цивилном становништву јесте у погледу пасивног субјекта. Овде се као пасивни субјект јављају рањеници, болесници, бродоломници, [[санитет]]ско или верско особље.

 

И ратни злочин против рањеника и болесника има тежи облик који постоји у случају када се за време рата оружаног сукоба или окупације нареди да се према рањеницима или болесницима врше [[убиства]], или ко такво дело изврши (став 2).

 

Код овог кривичног дела предвиђено је више алтернативно прописаних радњи извршења које се могу сврстати у три групе:

* тежак напад на живот и тело [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] (истоветно као код првог облика претходног кривичног дела)

 

У односу на сва три кривична дела ратних злочина прописаних у КЗ предвиђена је њихова [[Застарелост у кривичном праву|незастаривост]], како у погледу гоњења тако и у погледу звршења казне.

Ово и наредна два [[кривична дела]] спадају у ратне злочине у ширем смислу, иако их [[КЗ]] не назива тако изричито.

 

Кривично дело се може извршити само с [[умишљај]]ем, који обухвата и свест учиниоца да је његов поступак недозвољен, али није неопходна да буде свестан да крши правила [[МП|међународног права]]. Последица дела из става 2 (смрт више лица) може бити обухваћена како [[умишљај]]ем, тако и [[нехат]]ом учиниоца.

 

 

Основни облик овог кривичног дела врши онај ко кршећи правила [[МП|међународног права]] за време [[рат]]а или оружаног сукоба убије или рани непријатеља који је одложио оружје или се безусловно предао или нема средстава за одбрану.

Док код посебног облика из става 4, управо издавање наређења представља радњу извршења, издавањем наређења се не може извршити основни облик овог кривичног дела. Лице које би такво наређење издало, одговарало би као подстрекач.

 

Ово [[кривично дело]] састоји се у противправном одузимању ствари од убијених или рањених на бојишту (став 1). Уношење елемента противправности је потребно зато што постоје ствари чије је одузимање дозвољено (оружје, одређени други предмети).

Осим непосредног одузимања ствари од убијених или рањених на бојишту, радњу извршења представља и наређивање да се врши одузимање. Издавањем наређења дело је довршено и није потребн да је наређење и извршено. Дело може учинити и цивилно лице.

Тежи облик постоји када је дело учињено на свиреп начин или када је вредност одузетих ствари преко 450,000 [[динар]]а (став 2) а најтежи облик постоји када вредност одузетих ствари прелази милион [[динар]]а.

 

* [[Геноцид]]

* [[Злочини против човечности]]

* [[Злочин против мира]]

 

* Стојановић Зоран, ''Међународно кривично право'', Београд, 2006. ISBN 86-86223-03-6

 

[[fa:جنایت جنگی]]

[[fr:Crime de guerre]]

[[he:פשע מלחמה]]

[[hr:Ratni zločin]]