Илија Барјактаровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
{{Шаблон:Војсковођа|
| име = Илија Барјактаровић
Линија 51 ⟶ 50:
 
После велике офанзиве коју су [[1813]]. извршили [[Турци]], српска одбрана је била врло брзо и на многим местима пробијена. Видевши да је сваки даљи отпор безнадежан војвода Илија је напустио [[Делиград]], а затим је попут [[Карађорђе|Карађорђа]] отишао преко [[Дунав]]а. У [[Кнежевина Србија|Србију]] се вратио [[1815]]. године. [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] га је именовао за члана магистрата [[Ћуприја|ћупријске]] [[нахија|нахије]], у [[Свилајнац|Свилајнцу]]. Од тада, па све до своје смрти, живео је у овој ресавској варошици. <ref name="Српске војсковође">Српске војсковође; Дејан Николић; Народна библиотека „Ресавска школа“; Деспотовац; 2000</ref>
 
== Породица и смрт ==
Имао је два сина: Саву и Радована, али није имао среће да га они надживе. Сава је умро у [[Немачка|Немачкој]] од [[богиње|богиња]], а Радована је неко отровао у [[Параћину]]. После Радованове смрти Илија је запао у велику жалост и [[депресија|депресију]]. Делом и као последица тога задесило га је велико сиромаштво. У знак жалости због губитка синова све до своје смрти је носио браду. Умро је у пролеће [[1828]]. године. Сахрањен је с десне стране [[Свилајнац|свилајначке]] цркве. Кад су Ресавци градили нову цркву, са његовог гроба нестала је бела плоча, са натписом. Његови потомци су после тога причали да је ова плоча разбијена и узидана у црквени темељ. Стари Свилајнчани су овај догађај коментарисали нешто другачије. По њиховом мишљењу гроб војводе Илије је раскопан [[1842]]. да би тамо био сахрањен његов зет, [[кнез Ђорђе Костић]]. <ref name="Српске војсковође">Српске војсковође; Дејан Николић; Народна библиотека „Ресавска школа“; Деспотовац; 2000</ref>
 
== Референце ==