Музеј кнеза Павла — разлика између измена

Од оснивања Музеј савреме уметности (незванично већ тада називан Музеј кнеза Павла) био је у конфликтном односу са Народним музејем чији се директор, угледни историчар уметности и професор др [[Владимир Петковић]] енергично противио оснивању новог музеја и због финансија и због музеолошких разлога. Но, снажна иницијатива кнеза Павла одлучно је утицала да се од те две установе [[1935]]. године направи једна - прво под именом Краљевски музеј, а потом Музеј кнеза Павла. Тестаментарном жељом краља Александра, после његовог пресељења у двор на Дедињу, Нови двор у улици Краља Милана [[1933]]. године уступљен је Народном музеју и Музеју саврене уметности који се у то здање, адаптирано за музејске потребе усељавају крајем [[1934]]. године. Уредбом од марта месеца [[1935]]. године ова два музеја се спајају у једну установу - Краљевски музеј, да би се августа исте године први пут званично појавио назив Музеј кнеза Павла. Но, већ пре тог датума, априла месеца Милан Кашанин је постављен за директора Музеја кнеза Павла. Коначно, [[18. јануара]] [[1936]]. Музеј свечано бива отворен сада са тим новим, коначним називом - Музеј кнеза Павла.

 

 

За време Другог светског рата Музеј је радио, а Милан Кашанин је уз велике напоре успео да сачува уметничке колекције Музеја кнеза Павла. У таквом стању он га је, после ослобођења, предао новим властима.