Федерализам у Канади — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
'''[[Канада]]''' је [[Уставна монархија|уставна]] и [[парламентарна монархија]] с краљицом [[Елизабета II|Елизабетом II]] као својим [[монарх]]ом од [[6. фебруара]] [[1952]]. године. Члан је [[Комонвелт]]а.
 
== Централна власт ==
 
[[Канада]] је федерална [[парламентарна монархија]]. На њеном челу је [[монарх]] [[Велика Британија|британска]] краљица, која је номинални [[шеф државе]]. У њено име послове шефа државе обавља [[Генерални гувернер Канаде|генерални гувернер]] кога краљица именује на предлог председника[[Премијер владеКанаде|премијера Канаде]] на период до пет година. Генерални гувернер представља [[Монархија у Канади|монарха]] у одређеним пословима, али су ти послови претежно протоколарни (попут примања акредитива и др.) .
 
Права '''[[извршна власт''']] је у рукама [[ПредседникПремијер владеКанаде|председникапремијера владеКанаде]] (у складу са британском традицијом назива се -{''Prime Minister''}-), који је на челу политичке партије која има већину у [[Парламент Канаде|парламентПарламенту]]у. Формално, председника владепремијера и његов кабинет[[Кабинет Канаде|Кабинет]] бира и поставља [[Генерални гувернер Канаде|генерални гувернер]], али је то уставном конвенцијом сведено на пуку форму. Федералној извршној власти припадају стандардна овлашћења, попут одређивања курса националне политике и законодавне иницијативе.
Федералној егзекутиви припадају стандардна овлашћења, попут одређивања курса националне политике и законодавне иницијативе.
 
'''Федерална [[законодавна власт''']] је необична. Та власт припада [[Парламент Канаде|Парламенту]] који је подељен на два дома [[Сенат Канаде|Сенат]] и [[ДоњиДом домкомуна Канаде|ДоњиДом домкомуна]] (-{{Јез-енгл|House of Commons}-, буквално преведено Дом обичних, а код нас често неправилно превођено као Дом комуна}). За разлику од [[САД]], федералне јединице овде нису представљене као такве. Чланове Сената поставља [[генерални гувернер Канаде]], на предлог председника[[Премијер владеКанаде|премијера]]. Иако постоје уставне одредбе које одређеним регионима гарантују одређени број сенатора, то није никаква препрека председнику владепремијеру да у [[Сенат Канаде|Сенат]] изабере велику већину сенатора из своје странке, што се у пракси и дешава. Треба напоменути да је [[Сенат Канаде|Сенат]] равноправан са Доњим[[Дом домомкомуна Канаде|Домом комуна]] у законодавном погледу и неопходна је његова сагласност за доношење закона.
 
Ову очигледну недемократичност у пракси исправљају друга решења и околности. Пре свега, влада[[Кабинет Канаде]] није одговорнаодговоран [[Сенат Канаде|Сенату]], већ само Доњем[[Дом домукомуна Канаде|Дому комуна]]. Даље, кроз историјски развој уобичајило се да [[Сенат Канаде|Сенат]] не блокира предлоге који су прошли у [[ДоњиДом домкомуна Канаде|ДоњемДому домукомуна]] (слично пракси у [[Велика Британија|Великој Британији]]). На крају, ту је и ограничење законодавне иницијативе, које налаже да се одређени, битни закони морају прво поднети ДоњемДому домукомуна на разматрање. Иако све ово у пракси умањује недемократичност, јасно је да овде Сенат није федерални дом. Последњих година било је иницијатива да се изврши реформа Сената, макар у правцу изборности, али то још увек није учињено.
 
ДоњиДом домкомуна је класично национално законодавно тело, чији се чланови бирају непосредним и тајним изборима на читавој територији [[Канада|Канаде]], по већинском систему (утицај британске традиције). И овде примећујемо да нема било каквих примеса федерализма. Овај важнији дом, у коме заправо лежи права [[законодавна власт]], врло је сличан законодавним домовима унитарних држава. Оно где примећујемо федерализам је у уставној подели надлежности федералног парламента и федералних јединица.
 
Карактеристично је негативно уставно одређење надлежности парламента[[Парламент Канаде|Парламента]], што значи да све области које нису изричито прописане федералним јединицама, спадају у домен парламентаПарламента. Ово је у великој мери ублажено у пракси, али формално би требало да указује на чврстину федерације. Тако су у искључивој надлежности парламентаПарламента питања војске, комуникација, монете и званичних мера, банкарства, ауторских права и друго. У неким врло битним областима овлашћења федералног и локалних парламената се преплићу, као на пример у области пореза, кривичног права и пољопривреде.
 
'''ФедералноФедерална судство'''[[судска власт]] је неупоредиво мање развијено него у [[САД]] и чини га само [[Врховни суд Канаде]] и два нижа апелациона суда Федерални и Војни апелациони суд. Пресуде Врховног суда Канаде, као последње обавезне су за све ниже судове, а могу бити донете поводом жалбе у било ком спору на територији Канаде.
 
== Федералне јединице ==
 
Питање устројства и овлашћења федералних јединица је специфично решено у Канади. Конституенси Канаде су десет провинција и три територије. Територије немају једнак статус са провинцијама, бирају само једног члана Доњег дома и једног Сенатора - а уз то унутрашња самоуправа је знатно ограничена. Иако је овде очигледно нарушавање принципа једнакости федералних јединица, оправдање се може наћи у томе да су ове територије изузетно ретко насељене и неупоредиво економски мање значајне од осталих конституената, те би њихово изједначавање створило реалну неједнакост, уместо да исправи теоретску.
 
Линија 36 ⟶ 37:
== Види још ==
 
* [[Монархија у Канади]]
* [[Живео слободан Квебек!]]
 
[[Категорија:КанадаПолитика Канаде]]
 
[[en:Canadian federalism]]