Музеј кнеза Павла — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Место директора Музеја кнез Павле поверио је историчару уметности др [[Милан Кашанин|Милану Кашанину]] ([[Бели Манастир]], [[21. фебруар]] [[1895]] — [[Београд]], [[22. новембар]] [[1981]]) који је најпре радио као кустос у Музеју савремене уметности ([[1927]]-[[1935]]).
Кашанин је дипломирао Историју уметности на [[Сорбона|Сорбони]] у [[Париз]]у где је студирао од [[1918]]. до [[1923]]. године, а на београдско Универзитету је докторирао [[1928]]. Писао је приповетке, ликовне и књижевне критике, расправе из историје уметности. Био је покретач и уредник часописа
Са будућим директором Музеја (од [[1935]]. до [[1944]]) кнез Павле није био само у пријатељским односима већ су они имали и заједничке погледе на ликовно стваралаштво што је свакако допринело да Музеј добије препознатљиву физиономију и угледну позицију међу институцијама културе свога времена. После одаптације Новог двора за музејке потребе Кашанин је начинио концепцију поставке уметничких дела која је заузела шездест дворана. Пре тог посла, Кашанин је обишао најзначајније музеје у [[Беч]]у, [[Праг]]у, [[Минхен]]у, [[Берлин]]у и [[Париз]]у, а у стручној и модерној реализацији поставке помогла су му и познанства са чувеним европским историчарима уметности, попут Кенета Кларка, Рене Игоа, Анрија Фосијона и др.
Ликовну критику почео је да објављује [[1924]]. године. Поред критике у области ликовних уметности пише и монографске студије, предговоре каталога, текстове о уметницима, о средњовековним споменицима и градовима, осврте на савремене изложбе у земљи и иностранству, приказе часописа и др. у дневним новинама
Од маја [[1927]]. почео је да ради као кустос у Музеју савремене уметности који је требало до добије 'чисто уметнички и модеран карактер'. Уметничка дела за Музеј куповао је у [[Париз]]у и [[Лондон]]у, али и на домаћи ревијалним манифестацијама, попут пролећних и јесењих изложби у Уметничком павиљону 'Цвијета Зузорић'.
| |||