Партија комунистичке обнове — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 43:
Зато линија Комунистичке обнове открива, такође, прекретницу ка новим идеалима [[Еврокомунизам|Еврокомунизма]] и његовог идеатора и лидер КП Италије Енрика Берлингвера.
[[Слика:Fausto Bertinotti 2008.jpg|150px|
==Историја==
Ред 51:
===Изборни догађаји 1990-их===
На изборима [[1994]] ПРК улази у центро-левичарску коалицију "''Напредњаци''", који су се кандидовали као могућа алтернатива центро-десничарској коалицији коју води [[Силвио Берлускони]].
Међутим "''Напредњаци''" губе изборе и Берлускони постаје премијер и формира нову владу, која ће ипак због неповерења [[Северна лига за независност Паданије|Северне лиге]] пасти неколико месеци после. Нови избори су одржани [[1996]].
ПРК се не прикључује новој центро-левичарској коалицији ''L'Ulivo'' и приступа аутономно.[[Романо Проди]] лидер ''Ulivo''-а побеђује изборе и постаје нови председник савјета министара.
Ред 64:
===Избори 2006===
На изборима [[2006]] ПРК улази у новоосновану центро-левичарску коалицију ''L'Unione'' и осваја 5,8% гласова у Представничком дому и 41 посланика 7,4% гласова у Сенату и 27 сенатора. Фаусто Бертиноти изабран је за председника Представничког дома.
===Избори 2008===
Ред 72:
Након тога партија улази у кризу и један од главних лидера Ники Вендола ће 2009 напустит ПРК и формират нову странку под именом ''Левица Екологија Слобода''.
[[Слика:Diliberto Ferrero Salvi.jpg|
===Европски избори 2009===
После пораза Обнова наставља пакт са Партијом италијанских комуниста и формира нову изборну листу: "''Комунистичка антикапиталистичка листа''" ипак не успева да пређе цензус од 4% и осваја 3,38% и ниједног европосланика.
| |||