Срна — разлика између измена

Присутна је на подручју од [[Ладошко језеро|Ладошког језера]] према [[Црно море|Црном мору]], где јој ареал заобилази степе и скреће према [[Балкан]]у. Западна граница простирања ове врсте се креће од скандинавских планина, уз западне обале [[Велика Британија|Велике Британије]], према [[Гибралтар]]у. Нема их у [[Ирска|Ирској]], [[Корзика|Корзици]], [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Грчка|Грчкој]].

 

 

Срне имају складно, витко, лагано и веома покретно тело. Ноге су им витке и дуге, а копита црна. Упркос томе, срне нису издржљиви тркачи. Имају кратак и једва видљив реп. Дужина од њушке до репа износи 130-140 -{cm}-. Тежина зависи од подручја на којем бораве, [[храна|хране]], годишњих доба, физиолошког стања и пола (женке су 5-10% лакше у односу на мужјаке). Тежина обично износи око 25 -{kg}-, али може достићи и 40 -{kg}-.

Срна се креће ходом, касом и скоком, а одличан је пливач. Летна длака је рђастоцрвена, а зимска кестењастосива. Задњица јој је обрасла белом длаком, која је [[лето|лети]] мање уочљива него [[зима|зими]]. Лане је смеђе, са белим пегама до првог лињања. Срна мења длаку два пута годишње, и то у [[пролеће]] и почетком [[јесен]]и. Време лињања зависи од [[надморска висина|надморске висине]], здравља и доби [[животиње]]. За обележавање територије и друге облике мирисне комуникације служе се кожним жлездама. Оне се налазе између папака задњих ногу, а испод скочног зглоба са вањске стране су смештене жлезде лојнице, које такође остављају мирис на вегетацији о коју се животиња очеше. Срндаћ има и чеону жлезду, која му служи за означавање граница подручја. Од чула срна има изврсно развијен слух, мирис и укус. Вид је слабо развијен јер је њено око астигматично па види само веће предмете и то нејасно, а најбоље опажа кретање.

 

 

По начину живота и понашању, срна је претежно дневна животиња и највише се креће поподне и у вечерње сате. Током дана узима храну у 8-11 интервала. Просечан животни век јединке износи 13-15, а понекад 17-18 година.

У зависности од степена бонитета станишта, радијус кретања срне износи од 1 до 10 -{km}-. Осим тога, код срне као зоолошке породице је изражен селидбени нагон, али је различитог интензитета код појединих врста. Код сибирске срне је најизраженији и износи неколико стотина километара. Код европске срне тај нагон је знатно слабији, а израженији је код планинских срна због неповољнијих услова станишта.

 

 

Јединке се паре у другој половини јула и првој половини августа, а понекад и касније. Код срна које се паре касније не долази до прекида развоја заметка тј. пород се одвија истовремено са онима које су биле у ембриотенцији. Срндаћ прати срну која је у терању и то траје 4 дана, а потом је напушта и тражи другу. На тај начин, он оплоди 4-5 срна.

 

== Спољашње везе ==

 

{{Други пројекти

[[it:Capreolus capreolus]]

[[ja:ノロジカ]]

[[ko:노루]]

[[lv:Stirna]]