Хилдерих — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: id:Hilderic |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Картагина - Changed link(s) to Картагина (град) |
||
Ред 5:
Као присталица [[аријанство|аријанства]] Трасамунд је пред крај живота, након залечења [[Акакијева шизма|Акакијеве шизме]], првог великог црквеног раскола између [[Рим|Рима]] и [[Цариград|Цариграда]], постао подозрив према својим романским и православним поданицима. На самрти је заклео Хилдериха да не дозволи да се православном свештенству врате пређашње привилегије и црквена имовина. Међутим, Хилдерих се недуго по ступању на престо показао као најроманизованији међу вандалским краљевима. Као унук римског цара одбацио је аријанство и прихватио православље и показао се као пријатељ православног свештенства. Хилдерих је дозволио православнима да изаберу новог епископа Картагине и након тога наводно су многи Вандали прихватили православље. Врхунац његове романофилске политике било је ковање новца са ликом источноримског ([[Византија|византијског]]) цара [[Јустин I|Јустина I]]. У симболичном погледу овај потез је означио прихватање врховне власти римског цара.
Хилдерихова политика изазвала је незадовољство на двору. Прво се побунила удовица бившег владара [[Амалафрида]], сестра [[Остроготи|остроготског]] краља [[Италија|Италије]], [[Теодорик Велики|Теодорика]]. Хилдерих је прво погубио њену [[Готи|готску]] пратњу и након тога краљица је побегла из [[Картагина (град)|Картагине]] и склонила се међу берберска племена. Ипак, Хилдерихови људи су је недуго затим заробили и Амалафрида је умрла у тамници. Њен брат Теодорик је одмах посумњао на убиство и почео је да опрема флоту која би казнила вандалског краља, али је и сам умро током припрема 526. године.
Због својих година Хилдерих није био у стању да лично предводи војску у борбама против одметнутих берберских (маварских) племена која су још од краја 5. века одбацила вандалску власт у залеђу афричке обале. Хилдерих је против [[Бербери|Бербера]] послао једног од својих нећака, Хоамера, али је овај војни поход доживео крах. Краљ је тада ангажовао свог синовца и престолонаследника [[Гелимер|Гелимера]] да покрене нови поход на Мавре. Гелимер је био успешан и затим је своју новостечену популарност искористио да уз подршку аријанског племства свргне Хилдериха [[19. мај|19. маја]] 530. године.
| |||