Православни богословски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м slika |
мНема описа измене |
||
Ред 35:
Предавања на Православном богословском факултету Универзитета у Београду почела су 15. децембра 1920, а први испити обављени су крајем јуна 1921. године. У првој деценији рада број студената на Богословском факултету био је релативно мали, али је постепено растао, да би се 1930/31. академске године попео на 226, од којих је 98 било уписано на прву годину. 1938/39. број уписаних студената био је 340, а од тога 32 студенткиње. У прву годину се тада уписало 106 студената.
Прву основу за научни рад представљала је факултетска библиотека која је почела са радом приликом самог оснивања факултета. Прва књига заведена је 12. децембра 1920. године. Тада је у њеном фонду било 3075 публикација. Она је већ у почетку ојачала пристизањем поклона и прилога. Тако је крајем 1921. примљено од Serbian Church Fund 830 свезака књига, а од бернског старо-католичког бискупа Херцога комплет часописа Internationale Kirchliche Zeitschrift, док је извесна госпођа
Било је случајева када су млађи факултетски наставници ишли у иностранство у циљу набавке новије теолошке литературе. За време Другог светског рата и окупације, библиотека је страдала услед пљачке и принудне, претходно неприпремљене, сеобе. Највећи послератни допринос библиотеци представљају поједина завештања која и данас постоје. Тако је 1948. године проф. др [[Драгутин Анастасијевић]] први поклонио факултету своју личну библиотеку. Ту су још легати наших истакнутих професора и научних радника као што су проф. др [[Јордан П. Илић]], протојереј проф. др Стеван М. Димитријевић, проф. др [[Сергије Викторович Троицки]], проф. др [[Милош Ердељан]], проф. др [[Душан Глумац]], и други. За рад у библиотеци ангажовани су најпре старији студенти, првенствено они који су владали неким страним језиком, а касније се тај посао поверавао асистентима. Први асистент – руководилац библиотеке био је [[Викентије Фрадински]], постављен 1927. године. Први стручни библиотекар, [[Небојша Лазаревић]], дипломирани теолог, изабран је 28. јула 1948. године.
Ред 46:
Из рата је Факултет изашао као права жртва рата. Вратио се у своју зграду са окрњеним наставничким колегијумом, са много ратних рана и са новим проблемима који су настали радикалном идеологизацијом државне власти на теоријским основама марксистичког историјског материјализма и пракси лењинистичког бољшевизма и совјетског стаљинизма. Након бројних манипулација и притисака нове власти, а у складу са принципом милитантног антитеизма нове Државе, уследило је 1952. године удаљавање Православног богословског факултета из састава Београдског универзитета, те је бригу о Факултету преузела Црква. Тако је настао Богословски факултет Српске православне Цркве. Иако се овим потезом власти догодила велика промена, може се рећи да се живот и рад Факултету није пореметио у оној мери како се то можда могло очекивати. Број студената није опао. Напротив, академске 1952/53. године уписало се 240 студената, од чега 129 нових. Касније ће тај број да опада, затим да стагнира, да би опет почео да расте. Академске 2003/04. године евидентирано је да на Богословском факултету на основним студијама студира укупно 1327 студената. Прву годину уписало је 350 студената, од тог броја 57 женског пола. Према подацима из 2004. године, од оснивања Богословског факултета степен доктора теолошких наука стекло је 37 кандидата, док је осамнаесторици одабраних личности додељена титула почасног доктора наука (Doctor honoris causa). 1990. године уведене су у оквиру постдипломских студија и магистарске студије. Закључно са 2003/04. годином степен магистра богословских, односно богословско-философских, наука стекло је 18 кандидата.
Од 1990. до 2003. године био је привремено у функцији, и то у рангу двогодишње више богословске школе, Богословско-катихетски институт при Богословском факултету Српске православне Цркве. У складу са пројектом изградње јединственог информационог система Српске православне Цркве основан је марта 1998. године Центар за информатику Богословског факултета Српске православне Цркве. За првог управника Центра именован је тадашњи секретар Факултета г. Петар В. Шеровић.
9. јануара 2004. године, на предлог свих традиционалних цркава и верских заједница у Србији и уз подршку 22 факултета Универзитета у Београду, Влада Републике Србије донела је решење о оглашавању ништавим решења Владе Народне Републике Србије број 62, од 15. фебруара 1952. године, којим је Богословски факултет Српске православне цркве укинут као државна установа и искључен из састава Универзитета у Београду. Оглашавањем ништавим овог решења поништене су правне последице које је оно произвело током више од педесет година комунистичког режима и Православни богословски факултет Универзитета у Београду је поново заузео своје место под окриљем Београдског Универзитета.
Овај Факултет завршили су бројни каснији епископи, многи његови садашњи професори, као и професори богословија. Било је и странаца који су овде студирали, дипломирали (Руси, Чеси, Словаци, Румуни, Бугари, Грци, Албанци, Мађари, Немци, Американци итд.) и касније постајали професори универзитета, епископи и други црквени делатељи у својим земљама. Бивало је и студената других вероисповести који су овде студирали и дипломирали. Од значајнијих имена професора, стручних сарадника и студената Богословског факултета треба свакако поменути: библисту Димитрија Стефановића, литургичара Лазара Мирковића, етичара Атанасија Поповића, апологету Радивоја Јосића, византологе архимандрита Филарета (Гранића) и Драгутина Анастасијевића, историчара Радослава Грујића, библисту и археолога Душана Глумца, философа Борислава Лоренца, канонисту Сергија Троицког, догматичара архимандрита Јустина (Поповића) - који је од свог упокојења у локалним црквеним круговима поштован као Преподобни ава Јустин, историчара и аскетичара Викентија Фрадинског, библисту Милоша Ердељана, етичара Димитрија Димитријевића, канонисту Благоту Гардашевића, догматичара Стојана Гошевића, психолога и катихетичара Радмила Вучића, лингвисту Богољуба Ћирковића, библисту Емилијана Чарнића, апологету Лазара Милина, омилитичара Чедомира Драшковића, историчара Душана Кашића, блаженопочившег епископа шумадијског академика Саву (Вуковића), епископа бившег Захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), епископа будимског Данила (Крстића), Јована (Максимовића) - епископа Руске заграничне Цркве који је након упокојења поштован у локалним црквеним круговима као Св. Јован Шангајски, Николаја Зернова професора Оксфордског универзитета, Николаја Афанасјева професора Богословског института у Паризу, Василија Зјенковског, архимандрита Кипријана (Керна) професора Богословског института у Паризу, епископа Антонија (Бартошевића), академика Димитрија Богдановића
Факултет, са црквом посвећеном Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову и Светом Сави, факултетским интернатом, библиотеком и књижаром, налази се од септембра 1995. године, у новим, наменски грађеним просторијама у Београду у улици Мије Ковачевића 11б.
| |||