Месија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.5.2) (Бот Мења: th:เมสสิยาห์
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови}}
'''Месија''' ([[хебрејски језик|хеб]]: מָשִׁיחַ ''машиах'' - помазаник) је средишњи есхатолошки појам у [[јудаизам|јудаизму]]. Мада се у јеврејској [[Библија|Библији]] могу наћи многа помињања онога што би се могло назвати месијанским феноменом, тај појам је, строго говорећи, постбиблијски. Он представља предмет опширних расправа у [[рабин]]ској књижевности. Од Месије, једног чисто људског лика, очекује се да искупи [[Јевреји|Јевреје]] ослобађајући их од стране власти, окончавајући изгон и окупљајући Јевреје у земљи израиљској, као и обнављајући Храм у њој. Долазак Месије ће, како се верује, показати истину јудаизма свету и успоставити доба свеопштег мира, склада и правде.
'''Месија''' ([[хебрејски језик|хеб]]: מָשִׁיחַ ''Māšîăḥ'' - помазаник) је средишњи есхатолошки појам [[јудаизам|јудаизма]], прихваћен и у [[хришћанство|хришћанству]] и [[ислам]]у. Месијом се назива искупитељ којег, у једном или другом виду, очекују све ове [[религије]]. У ширем значењу, месија означава сваку ослободитељску или [[спасење|спаситељску]] личност и придев месијански се користи за сва учења која очекују неког да поправи стање човечанства и света.<ref>"messiah." Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica Online. 11 May. 2010 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/377146/messiah></ref>
 
У [[Танах|хебрејској библији]], месијом, односно [[помазаник]]ом, су називани краљеви и свештеници [[Израел]]а који су помазивани [[свето уље|светим уљем]]. Краљеви и првосвештеници су примали помазање као знак нове службе, након чега су стицали звање помазаника (1 С 10.1; Лв 8.12). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). У развијеној јеврејској месијанској есхатологији, месија се односи на вођу којег је Бог помазао, и у неким случајевима, будућег краља Израела, потомка Давидове лозе, који ће ујединити [[племена Израела|сва јеврејска племена]] и ослободити их од стране власти.<ref>Megillah 17b-18a, Taanit 8b</ref> Долазак месије ће, како се верује, невестити месијанско доба свеопштег [[мир]]а, [[склад]]а и [[правда|правде]].<ref>Sotah 9a</ref> У јудаизму, месија није сматран Богом нити [[син Бога|сином Бога]].
Појам Месије (и месијанског доба које ће Месија успоставити) не треба мешати са сродним идејама о свету који треба да дође, васкрсавању мртвих, Дану суда и људској бесмртности. Не постоји јединствени нормативни спис о јеврејској есхатологији; ови термини дефинисани су на различите начине и њихови су међусобни односи различито описивани. Месијанска нада и ишчекивање један су од темељних мотива јеврејске религије. Реформистички јудаизам је одбацио идеју о личном Месији и заменио је појмом "месијанског доба" које одликује универзална правда и мир.
 
У грчкој [[Септуагинта|Септуагинти]] хебрејска реч ''машиах'' се преводи као [[христос]] (Χριστός)<ref name="EOC_1">[http://www.etymonline.com/index.php?term=messiah Etymology Online]</ref>, што у хришћанству постаје уобичајена титула за [[Исус из Назарета|Исуса из Назарета]], показујући хришћанско поимање његове улоге. Наиме, [[рани хришћани]] су, за разлику од осталих Јевреја, поверовали да је Исус дуго очекивани месија, односно христос.
 
Исламска традиција држи да је Исус ([[Иса]]), син Марије, био је заиста обећани пророк или Месија послан семитским јеврејским [[племена Израела|племенима Израела]]. Муслимани веруји да ће Иса уочи судњег дана поново вратити на Земљу да успостави правду и победи "великог обмањивача", лажног месију [[Даџал]]а.<ref>"Isa", Encyclopedia of Islam</ref><ref name="MC_1">http://muttaqun.com/dajjal.html</ref>
 
Месијанска нада и ишчекивање један су од темељних мотива јеврејске религије. Реформистички јудаизам је одбацио идеју о личном месији и заменио је појмом "месијанског доба" које одликује универзална правда и мир.
 
== Извори ==
{{Извори}}
 
== Види још ==
* [[ХристосПомазаник]]
* [[Христос]]
 
[[Категорија:Јудаизам]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Месија