Тумба (Врање) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{Друго значење|нешто друго|[[Тумба (вишезначна одредница)]]}}
'''Тумба''' је насеље у [[Пољаница|Пољаници]] у [[општина Врање|општини Врање]] у [[Пчињски округ|Пчињском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 44 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 87 становника).
{{Насељено место у Србији
|место=Тумба
Ред 15:
|гдуж=21.8856
}}
==Географски подаци==
Тумба је на крајњем северу Пољанице, типично планинско село, смештено у изворишном делу Студенске реке и Лалинске реке (која се у изворишном делу назива Тубанска река), око 6 км југозападно од Влајне (1442 м), највишег врха [[Кукавица|Кукавице]], и око 8 км од [[Власе|Власа]]. Тешко је приступачно из свих праваца. Најлакше је доћи из Власа преко [[Студена|Студене]], до које води асвалтни пут, а знатно теже из [[Вучје|Вучја]] долином [[Вучјанка|Вучјанке]] и гребеном Кукавице или из [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] преко села [[Кукавица (Владичин Хан)|Кукавица]]. Село је разбијеног типа. Изражене су махале Куси Рид, са леве стране Слепе долине, Присађе, са леве стране Тубанског потока, Село или Голема Ливада, између Шуманског и Гаринског потока, Големе Орнице, на десној страни Зарбинске долине и Сушевље на крајњем северу села.
== Демографија ==
Линија 128 ⟶ 133:
{{ЗанимањаНасељаСрбија|14|6|-|-|6|-|2|-|-|-|5|2|-|-|3|-|-|-|-|-|19|8|-|-|9|-|2|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-}}
==Историја==
Име Тумба је романо-влашког порекла. Трагови старих насеља налажени су на местима Церемошница, Пећ, око Зарбинске долине и по коси између Гаринског и Шуманског потока, а остаци старе цркве код садашњег гробља. Најстарије су породице Костадиновци (њихов предак Искрит доселио се из Грделичке клисуре), Шарковци (Илијинци), Симоновци, Младеновци и Новоселци, сви досељени из околних крајева.
==Живот==
Тумба је право планинско село са мало ораница и доста шума и пашњака. Зато се је становништво бавило претежно сточарством и горосечом а ратарством у мањој мери. Има доста извора здраве пијаће воде, од којих су најпознатији Гарина, Јанково кладанче и онај под Орловом чуком. Због тешких услова живота, село је сада углавном напуштено исељавањем у ниже пределе Пољанице, Врање, Лесковац и друге градове Србије.
Сеоска слава (литије, крсте) је Свети Цар Константин и Царица Јелена.
== Референце ==
{{извори}}
==Литература==
1. Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, страна 207. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).
==Спољашње везе==
| |||