Габровац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Cyrlat: 3 repl; |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Габровац''' је насеље у [[Општина Палилула (Ниш)|Општини Палилула]], једној од градских општина [[Град Ниш|Ниша]]. Налази се у долинском простору [[Габровачка река|Габровачке реке]], у јужном делу Ниша, удаљено 6 км од центра града. Године [[1878.]] село је имало 33 домаћинства и 222 становника (просечно 6,7 по домаћинству) а [[1930.]] године 124 домаћинства и 765 становника. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 1189 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 1167 становника).
{{Насељено место у Србији
|место=Габровац
Линија 13 ⟶ 12:
|гдуж=21.9235
}}
У самом центру је ушће двеју [[река]], [[Вукмановска река|Вукмановске]] и [[Бербатовска река|Бербатовске]] које чине
==Историја==
▲У самом центру је ушће двеју [[река]], [[Вукмановска река|Вукмановске]] и [[Бербатовска река|Бербатовске]] које чине [[Габровачка|Габровачку реку]] - притоку [[Нишава|Нишаве]]. Габровац је познат по једном од најстаријих манастира у [[Нишавски округ|Нишавском региону]]. Ради се о [[Манастир Свете Тројице|манастиру Свете Тројице]] који је саграђен у [[13. век]]у и један је од најлепших у околини Ниша. У околини Габровца налазе се такозвани римски и турски [[шанац]]. Обе локације сада користе припадници [[Војска Србије|Војске Србије]].
Преисторијски и антички налази, а затим трагови старохришћанске цркве на локалитету Манастира Свете Тројице, указују на давну историјску насељеност овог простора. Да је Габровац још у средњем веку формирано село показују најранији [[турски извори]], јер га је попис из [[1498.]] године затекао са 84 куће (6 самачких, 8 удовичких) и 3 воденице које мељу пола године, и са приходом села од 10.350 [[акча|акчи]]. Према турском попису нахије Ниш из [[1516]]. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 10 кућа, 3 удовичка домаћинства, 3 самачка домаћинства <ref>[http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br%201/cnahijanis.htm Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“]</ref>. Уочи ослобођења од Турака село је било под господарлуком Јусуф-бега из Ниша.
== Демографија ==
Линија 135 ⟶ 136:
{{ЗанимањаНасељаСрбија|251|6|-|-|101|4|9|28|7|25|154|8|-|-|43|-|1|31|12|6|405|14|-|-|144|4|10|59|19|31|1|3|17|4|13|5|-|-|28|2|4|7|9|19|3|-|-|9|3|7|24|13|32|8|-|-|37}}
==Живот==
У периоду [[Србија|Србије]] и међуратне [[Југославија|Југославије]] село постепено губи натуралне карактеристике оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. После [[1945.]] године развој села испољио је двојаке особине: тенденцију исељавања аутохтоног становништва ближе Нишу или у Ниш и привлачност за усељавање становништва других села. У том процесу постепено губи традиционалне пољопривредне карактеристике и од 1950/55. године најпре се трансформисао у приградско мешовито насеље, а од 1970/75. године у радничко-сељачку периферијску месну заједницу.
У структури домаћинстава, према извору прихода, било је [[1971.]] године 45 пољопривредних, 86 мешовитих и 150 непољопривредних домаћинстава. Ширећи се дуж пута у долини Габровачке реке, као и парцелацијом и насељавањем мештана и придошлица на локацијама поред пута, дошло је током 1970-1980. године до физичког споја и срастања Ниша са Габровцем. Осим тога, наступио је после 1970/75. године и интерес Нишлија за откупом земљишта ради рекреације и одмора. Тако је током осме деценије [[20. век|20. века]] у долинском простору до манастира Свете Тројице и изнад њега израсла једна од нишких викенд зона.
== Референце ==
{{извори}}
==Литература==
1.Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г., страна 23.
==Спољашње везе==
| |||