'''Тера Аустралис''' ({{Јез-лат|Terra Australis}}, ''јужна земља'') или '''Тера Аустралис Инкогнита''' ({{Јез-лат|Terra Australis Incognita}}, ''непозната јужна земља'') је био теоретски континент који се појављивао на европским мапама од 15. до 18 века.
Овај појам је увео [[Аристотел]]. Његове идеје је касније проширио [[ПтоломејПтолемеј]] у [[1. век]]у, који је веровао да је [[Индијски океан]] на југу затворен копном и да се копно на северној хемисфери требало уравнотежити копном на јужној хемисфери. Током [[ренесанса|ренесансе]], ПтоломејПтолемеј је био главни извор за европске картографе, па се ново копно почело појављивати на њиховим мапама. Иако су географска открића [[Фернандо Магелан|Магелана]] и [[Френсис Дрејк|Френсиса Дрејка]] понекад смањивала подручје у ком би се континент могао пронаћи, картографи су задржали Аристотелово мишљење. Научници су доказивали његово постојање наводећи као аргументе да би тамо требало да постоји велика копнена маса као контратежа познатом копну на северу. Обично је то копно приказивано као копно око [[Јужни пол|Јужног пола]], али много веће од стварног [[Антарктик]]а, простирући се далеко на север - посебно у [[Пацифик]]. [[Нови Зеланд]], који је Европљанин ([[Абел Тасман]]) први угледао пут угледао [[1642]], је сматран од неких као део тог континента, као и Африка и Аустралија.
[[Слика:terraaustralis.jpg|мини|десно|Мапа која показује копно доцртано оловком под именом Тера Аустралис Инкогнита, на месту где се налази Антарктик. На дну мапе се виде некомплетни Нови Зеланд и Нова Холандија (Аустралија).]]
