Vitamin — разлика између измена

'''Vitamini''' su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju [[nervni sistem|nervnog sistema]], vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.

== '''[[Vitamin A]] (akseroftol i [[retinol]])''' ==

Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena[[karoten]]a, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.

Važan je za održanje epitela[[epitel]]a, lučenje hormona[[hormon]]a, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje [[noćno slepilo]], promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje [[rožnjača|rožnjače]].

== '''[[Vitamin B1]] (aneurin, [[tiamin]])''' ==

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput [[neuropatija|neuropatije]], emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, [[depresija|depresiju]] i bolest [[beriberi]].

== '''[[Vitamin B2]] (laktoflavin, [[riboflavin]], ovoflavin)''' ==

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i [[crvena krvna zrnca|crvenih krvnih zrnaca]]. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje [[zapaljenje jezika]], očiju, otekline usana, [[anemija|malokrvnost]], crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

== '''[[Vitamin B5]] ([[pantotenska kiselina]])''' ==

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima[[koenzim]]a u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

== '''[[Vitamin B6]] ([[piridoksin]], adermin)''' ==

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam [[nezasićene masne kiseline|nezasićenih masnih kiselina]] i pojedinih [[aminokiselina]]. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

== '''[[Vitamin B12]] ([[cijanokobalamin]], antiperniciozni)''' ==

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži [[kobalt]]. Kobalamin sintetišu isključivo neki [[mikroorganizmi]], ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje [[anemija|anemiju]] i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do [[avitaminoza|avitaminoze]], jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

== '''[[Vitamin B13]] (Orotička kiselina)''' ==

== '''[[Vitamin B15]] (Pangaminska kiselina)''' ==

== '''[[Vitamin B17]] (Laetril)''' ==

== '''[[Vitamin C]] ([[L askorbinska kiselina]])''' ==

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem [[baza]], otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 100 mg. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, [[anemija|anemiju]], [[skorbut]] i pospešuje nastajanje [[osteoporoza|osteoporoze]].

== '''[[Vitamin D]] ([[kalciferol]])''' ==

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, [[imuni sistem]] i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje [[rahitis]] kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

== '''[[Vitamin E]] ([[tokoferol]])''' ==

== '''[[Vitamin F]] ([[Linolna]], [[Linolinska]] i Arašidonska[[Arahidonska kiselina]])''' ==

Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju talozenja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi[[ekcem]]i i [[akne]].

== '''[[Vitamin H]] ([[biotin]])''' ==

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika[[antibiotik]]a.

== '''[[Vitamin K]] ([[filohinon]])''' ==

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika[[antibiotik]]a koji uništavaju [[crevna flora|crevnu floru]].

== '''[[Vitamin P]]''' ==