'''Цетина''' је река у јужној [[Хрватска|Хрватској]], у централној [[Далмација|Далмацији]]. Укупна дужина реке је око 105 -{km}- <ref>Мала Енциклопедија Просвета наводи "око 102,5 -{km}-</ref> <br><ref>Енциклопедија Југославије ЈЛЗ каже 100,5 -{km}- -</ref>, површина слива 3.7003700 -{km²}-, а извире на надмосрској висини од 385 -{m}-. Извире испод [[Динара|Динаре]], а улива се у [[Јадранско море]]<ref name="Omisinfo">[http://www.omisinfo.com/hr/omis/prirodne-znamenitosti-omisa/rijeka-cetina.htm -{http://www.omisinfo.com}-]</ref>. Река је пловна у дужини од 7 -{km}- (од ушћа до насеља [[Радманове Млинице]])<ref name="Omisinfo"/>. Крај око реке Цетине се често назива ''Цетинска крајина''<ref name="Cirilica">[http://www.cirilica.org/lat/dokumenti/istik/cetina01.html -{www.cirilica.org}-]</ref>, а сама река је у раном [[Средњи век|средњем веку]] чинила границу између [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] према писању [[Византијски цар|византијског цара]] [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]).
== Одлике ==
Цетина извире на северозападним падинама планине [[Динара]], у близини села [[Цетина (Цивљане)|Цетине]] које је удаљено 7 -{km}- од насеља [[Врлика]]. Око 15 километара од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица ДраговићеДраговић<ref name="Cirilica"/>. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни [[манастир]]Манастир Драговић]] који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње [[Перучко језеро]], које је настало изградњом бране на око 25 -{km}- низводно. Потом река протиче кроз [[Сињско поље]], а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине [[Мосор]], пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града [[Омиш]]а. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата [[водопад]]има од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара<ref>Енциклопедија Југославије ЈЛЗ из 1982-</ref> висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској<ref name="Omisinfo"/><ref>Мала Енциклопедија Просвета, издање из 1959.</ref>. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод [[Мосор]]а до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 -{m³/s}-, а у току кишне сезоне проток знатно расте<ref name="Omisinfo"/>.
На реци је изграђено неколико мањих хидроелектрана.
