|
'''Vojislav Vojinović''' je bio sin vojvode Vojina i jedan od prvih oblasnih gospodara u [[Srpsko carstvo|Srpskom carstvu]].
'''Војислав Војиновић''' је био син војводе Војина и један од првих обласних господара у [[Српско царство|Српском царству]].
Gospodario je predelima između [[Drina|Drine]] i [[Jadransko more|Jadranskog mora]]. NJegova oblast je u najvećem obimu zahvatala teritoriju između [[Rudnik (planina)|Rudnika]], [[Drina|Drine]], [[Popovo Polje|Popovog Polja]], [[Dubrovačka republika|Dubrovačke republike]], [[Boke]] i [[Kosova]]. <ref>R.Mihaljčić, Kraj Srpskog Carstva,SKZ, Beograd, 1975, str. 36</ref> Kako je poticao iz uticajne vlasteoske porodice, Vojislav je svoju političku karijeru počeo na dvoru cara Dušana, pa se tako već oko [[1350]]. godine pominje kao ''stavilac''. <ref>M.Dinić, O Nikoli Altomanoviću, SKA, 1932, str.3</ref>, a pred kraj [[Car Dušan|Dušanove]] vladavine je ponio i titulu [[knez|kneza]]<ref>Distributiones testamentorum, vol. 3, f. 16</ref> Za vrijeme vladavine cara [[Stefan Uroš V|Uroša]] Vojislav postaje najmoćniji velikaš i nosi titulu ''humskog kneza.''
Господарио је пределима између [[Дрина|Дрине]] и [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Његова област је у највећем обиму захватала територију између [[Рудник (планина)|Рудника]], [[Дрина|Дрине]], [[Попово Поље|Поповог Поља]], [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], [[Боке]] и [[Косова]]. <ref>Р.Михаљчић, Крај Српског Царства,СКЗ, Београд, 1975, стр. 36</ref> Како је потицао из утицајне властеоске породице, Војислав је своју политичку каријеру почео на двору цара Душана, па се тако већ око [[1350]]. године помиње као ''ставилац''. <ref>М.Динић, О Николи Алтомановићу, СКА, 1932, стр.3</ref>, а пред крај [[Цар Душан|Душанове]] владавине је понио и титулу [[кнез|кнеза]]<ref>Distributiones testamentorum, vol. 3, f. 16</ref> За вријеме владавине цара [[Стефан Урош V|Уроша]] Војислав постаје најмоћнији великаш и носи титулу ''хумског кнеза.''
== ПореклоPoreklo ==
Vojislav Vojinović je bio član uticajne feudalne porodice. NJegov otac [[Vojin]], rodonačelnik [[Vojinovići|Vojinovića]], bio je vojvoda i jedan od najistaknutijih velmoža iz vremena [[Stefan Dečanski|Stefana Dečanskog]]. <ref>M. Dinić, O Nikoli Altomanoviću, SKA, Beograd, 1932,str. 3</ref> Vojislav je imao i dvojicu starije braće, [[Miloša]] i [[Altoman|Altomana]]. Među [[Vojinovići|Vojinovićima]], [[Miloš]] je bio najstariji i već [[1333]]. se pominje kao učesnik u pregovorima kralja [[Stefan Dušan|Dušana]] i dubrovačke opštine, vezanim za ustupanje [[Ston]]a. Drugi Vojinov sin, [[Altoman]], [[1347]]. godine bio je [[župan]] u okolini [[Dubrovnik|Dubrovnika]]. <ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd, 1975, str. 34</ref> Sve ovo svedoči da su [[Vojinovići]] bili ugledna feudalna porodica za vreme vladavine [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]].
Војислав Војиновић је био члан утицајне феудалне породице. Његов отац [[Војин]], родоначелник [[Војиновићи|Војиновића]], био је војвода и један од најистакнутијих велможа из времена [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]]. <ref>М. Динић, О Николи Алтомановићу, СКА, Београд, 1932,стр. 3</ref> Војислав је имао и двојицу старије браће, [[Милоша]] и [[Алтоман|Алтомана]]. Међу [[Војиновићи|Војиновићима]], [[Милош]] је био најстарији и већ [[1333]]. се помиње као учесник у преговорима краља [[Стефан Душан|Душана]] и дубровачке општине, везаним за уступање [[Стон]]а. Други Војинов син, [[Алтоман]], [[1347]]. године био је [[жупан]] у околини [[Дубровник|Дубровника]]. <ref>Р. Михаљчић, Крај Српског царства, СКЗ, Београд, 1975, стр. 34</ref> Све ово сведочи да су [[Војиновићи]] били угледна феудална породица за време владавине [[Стефан Душан|Стефана Душана]].
== Počeci političke karijere i formiranje oblasti ==
== Почеци политичке каријере и формирање области ==
'''ВојиславVojislav ВојиновићVojinović''' јеje својуsvoju политичкуpolitičku каријеруkarijeru почеоpočeo наna дворуdvoru [[СтефанStefan ДушанDušan|СтефанаStefana ДушанаDušana]], гдеgde сеse окоoko [[1350]]. годинеgodine помињеpominje каоkao ''ставилацstavilac''. УпоредоUporedo саsa политичкомpolitičkom каријеромkarijerom онon јеje радиоradio иi наna формирањуformiranju својеsvoje феудалнеfeudalne областиoblasti. ТајTaj процесproces каоkao иi кодkod осталихostalih феудалнихfeudalnih господараgospodara текаоtekao јеje постепеноpostepeno. ВојиславVojislav јеje имаоimao својеsvoje властелинствоvlastelinstvo иi заza времеvreme СтефанаStefana ДушанаDušana, алиali сеse оo томеtome ништаništa поузданоpouzdano неne знаzna. ПостојиPostoji поменpomen уu -{''„Diversa cancelarie“''}- одod [[14. јануарjanuar]]аa [[1345]]. даda сеse '''''СвињаревоSvinjarevo''''' налазиnalazi уu -{''„in terrno Voyslavi Voyinovich“''}-. <ref>МM. ДинићDinić, ОO НиколиNikoli АлтомановићуAltomanoviću, СкаSka, БеоградBeograd, 1932, стрstr.4, напnap. 10</ref> МеђутимMeđutim, каоkao овоovo местоmesto нијеnije убицираноubicirano, остајуostaju непознатиnepoznati обимobim иi величинаveličina ВојислављевогVojislavljevog првобитногprvobitnog поседаposeda.
Jezgro Vojislavljeve prvobitne oblasti zasigurno predstavlja baština porodice Vojinović. Naim [[Miloš Vojinović]], kome je predstojala sjajna karijera na dvoru [[Stefan Dušan|Stefana Dušana]], umro je veoma mlad. [[Altoman]], koji je posle smrti ostavio veliki posed i maloletnog sina [[Nikola Altomanović|Nikolu]], poslednji put se pominje [[1359]]. godine. <ref>Debita Noarie,4, f.78'</ref> Vojislav je svojoj oblasti pridružio najveći, deo ako ne i sav [[Altoman]]ov posed.
Језгро Војислављеве првобитне области засигурно представља баштина породице Војиновић. Наим [[Милош Војиновић]], коме је предстојала сјајна каријера на двору [[Стефан Душан|Стефана Душана]], умро је веома млад. [[Алтоман]], који је после смрти оставио велики посед и малолетног сина [[Никола Алтомановић|Николу]], последњи пут се помиње [[1359]]. године. <ref>Debita Noarie,4, f.78'</ref> Војислав је својој области придружио највећи, део ако не и сав [[Алтоман]]ов посед.
== Rat sa Dubrovačkom republikom i vrhunac Vojislavljeve moći ==
== Рат са Дубровачком републиком и врхунац Војислављеве моћи ==
Političke prilike u susjedstvu oblasti Vojislava Vojinovića su se izmjenile kada je početkom [[1358]]. godine, [[18. februar]]a, u [[Zadar|Zadru]] sklopljen mir između [[Mletačka republika|Mletačke republike]] i [[Ugarska|Ugarske]]. Ovim mirom je [[Mletačka republika]] izgnana sa istočne obale [[Jadransko more|Jadranskog mora]], a [[Dubrovnik]] je postao podanik tada najvećeg neprijatelja srpske države Ludviga I, kralja Ugarske. Ova činjenica dala je formalno-pravni osnov Vojislavu da počne svoj sukob sa [[Dubrovačka republika|Dubrovačkom republikom]]. Teritorija humskog kneza, Vojislava, je postala granična oblast, neka vrsta krajine, <ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva, SKZ, Beograd, 1975, str. 38</ref> prema [[Ugarska|Ugarskoj]], što je Vojislavu dalo još veći uticaj na srpskom dvoru. Cijelom kopnenom strano [[Dubrovačka republika]] se naslanjala na na posed humskog kneza,<ref>R. Mihaljčić, Kraj Srpskog Carstva, SKZ, Beograd, 1975, str.38</ref> što je [[Dubrovnik|Dubrovčane]] stavljalo u težak položaj. Međutim, do rata nije došlo tako brzo. Sitne pogranične čarke i nesporazumi su polovinom [[1358]]. godine izglađeni tako što su Dubrovčani poslali knezu Vojislavu darove u vrijednosti od 400 perpera.
Политичке прилике у сусједству области Војислава Војиновића су се измјениле када је почетком [[1358]]. године, [[18. фебруар]]а, у [[Задар|Задру]] склопљен мир између [[Млетачка република|Млетачке републике]] и [[Угарска|Угарске]]. Овим миром је [[Млетачка република]] изгнана са источне обале [[Јадранско море|Јадранског мора]], а [[Дубровник]] је постао поданик тада највећег непријатеља српске државе Лудвига I, краља Угарске. Ова чињеница дала је формално-правни основ Војиславу да почне свој сукоб са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]]. Територија хумског кнеза, Војислава, је постала гранична област, нека врста крајине, <ref>Р. Михаљчић, Крај Српског царства, СКЗ, Београд, 1975, стр. 38</ref> према [[Угарска|Угарској]], што је Војиславу дало још већи утицај на српском двору. Цијелом копненом страно [[Дубровачка република]] се наслањала на на посед хумског кнеза,<ref>Р. Михаљчић, Крај Српског Царства, СКЗ, Београд, 1975, стр.38</ref> што је [[Дубровник|Дубровчане]] стављало у тежак положај. Међутим, до рата није дошло тако брзо. Ситне пограничне чарке и неспоразуми су половином [[1358]]. године изглађени тако што су Дубровчани послали кнезу Војиславу дарове у вриједности од 400 перпера.
Sredinom jula [[1359]]. godine se [[ugarska]] vojska povukla sa teritorija Srpske države, a neposredno potom je počeo sukob Vojislava i [[Dubrovnik|Dubrovčana]]. Naime, Vojislav je, kao humski knez, tražio od [[Dubrovačka republika|Republike Sv. Vlaha]] da mu preda [[Pelješac|Stonski Rat]], jer je [[Ston]] bio ''„sedište humskih kneževa“''. <ref>Monumenta Ragusina II, str. 280</ref> U namjeri da umire Vojislava i odgovore ga od rata Dubrovčani su poslali [[DŽivo Pavle Gundulić|DŽiva Pavla Gundulića]]. {{činjenica}} Međutim, ova Gundulićeva misija je bila bez uspeha i očekivao se rat.
Средином јула [[1359]]. године се [[угарска]] војска повукла са територија Српске државе, а непосредно потом је почео сукоб Војислава и [[Дубровник|Дубровчана]]. Наиме, Војислав је, као хумски кнез, тражио од [[Дубровачка република|Републике Св. Влаха]] да му преда [[Пељешац|Стонски Рат]], јер је [[Стон]] био ''„седиште хумских кнежева“''. <ref>Monumenta Ragusina II, str. 280</ref> У намјери да умире Војислава и одговоре га од рата Дубровчани су послали [[Џиво Павле Гундулић|Џива Павла Гундулића]]. {{чињеница}} Међутим, ова Гундулићева мисија је била без успеха и очекивао се рат.
РатоваоRatovao јеje уu дваdva махаmaha (1359—60 иi 1361—62) противprotiv ДубровникаDubrovnika. УU склапањуsklapanju мираmira посредникposrednik јеje биоbio царcar [[царcar УрошUroš|УрошUroš]].
Vojislav Vojinović je umro [[1363]], a njegova udovica sa još nepunoletnim sinovima nije se mogla održati na njegovim zemljama. Istisnuo ju je 1367/68. Vojislavov sinovac [[Nikola Altomanović]], kojim se porodica Vojnovića gasi.
Војислав Војиновић је умро [[1363]], а његова удовица са још непунолетним синовима није се могла одржати на његовим земљама. Истиснуо ју је 1367/68. Војиславов синовац [[Никола Алтомановић]], којим се породица Војновића гаси.
== ЛитератураLiteratura ==
{{Извори|1}}
|
