Петар Охмућевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 81.63.121.5 (разговор) на последњу измену корисника CrniBombarder!!!
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Католичанство - Changed link(s) to Католичка црква
Ред 7:
== Покушај добијања племства ==
 
Захваљујући својим способностима, Петар је напредовао у морнаричкој служби и постао један од адирала ''Непобедиве Армаде'', али га је у даљем напредовању на друштвеној лествици спутавала чињеница да није припадао племству. Да би добио статус племића, Петар је морао да докаже припадност својих предака племству и по мушкој и по женској линији, бар четири генерације уназад, као и то да су сви они рођени у [[КатоличанствоКатоличка црква|католичким]] браковима, да у породицама није било [[јеретик]]а и [[муслиман]]а. Због тога је Петар, као и многи други имућнији људи свог доба, решио да [[Фалсификат|фалсификује]] своје племићко порекло, везујући га за личност [[Српско царство|српског цара]] [[Душан Силни|Душана Силног]] ([[краљ]] [[1331]]—[[1346]], [[цар]] [[1346]]—[[1355]]). Он је свој рад започео [[1584|1584. године]] када му је [[бискуп]] Босне дон Антун издао [[Повеља|повељу]] којом потврђује племенито порекло његове породице. После тога он је успео да прикупи још четири сличне повеље које су то потврђивале и доказивале племство његове породице.
 
Према њима, Петровом далеком претку Хрељи (Охмућевићу) је цар Душан [[1349|1349. године]] доделио племство и дао на управу [[Костур (град)|Костур]], [[Прилеп]] и још неке поседе на подручју данашње [[Република Македонија|Македоније]], а као сведоци који су присуствовали овом чину наводе се [[кнез Лазар]] ([[1371]]—[[1389]]), [[краљ Вукашин]] ([[1366]]—[[1371]]) и [[Вук Бранковић]]. После Душанове смрти, Хреља је бранио младог [[Цар Урош|цара Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]) од насртљивих [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]], чиме се истакнуто [[витештво]] у породици. Сам Хреља је био ожењен Видосавом [[Балшић]] са којом је добио сина Гргура по коме су се Охмућевићи називали још и ''Гргуревићи''. Он се након Османлијског продора у Македонију([[1371]]), повукао на породичне поседе у који су се налазили на простору данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и његов директни потомак био је Петар.