Католичност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
{{Без извора}}
{{Хришћанство}}
'''Католичност''' (гр.{{Јез-грч|καθολικη}} — ''καθολικη'' - универзалност, васељенскост'') или '''саборност''' представља једно од [[четири обележја Цркве]] ("једна''„једна, света, саборна и апостолска Црква" - [[Никејски символ вере]]Црква“'').
 
Појам католичанска Црква (гр. ''{{Јез-грч|η καθολικη εκκλησια''}}) први пут је употребио [[Игњатије Богоносац]]: ''„Где је [[Христ]]ос тамо је и саборна Црква“Црква.“'' (Смирњанима 8, 2).
 
== Католичански карактер Цркве ==
Црква има католичански карактер, у смислу васељености, будући да је "послата" да објављује [[Јеванђеље]] Христово "до краја земље" (Дела 1,8). Католичност најбоље указује на "екуменско" отварање и мисионарску динамичност Цркве, позване да обухвати сва места и сва времена, све културе и народе на земљи. Црква је католична и у односу на историју Спасења будући да чува континуитет са њеним апостолским пореклом потпуно манифестованим на дан Педесетнице. Она је католична и у смислу освећења у историји Царства Божијег, заједнице која опитно најављује [[есхатологија|есхатолошку]] заједницу.
 
Црква има католичански карактер, у смислу васељености, будући да је "послата"''„послата“'' да објављује [[Јеванђеље]] Христово "до''„до краја земље"земље“'' (Дела 1,8). Католичност најбоље указује на "екуменско"''„екуменско“'' отварање и мисионарску динамичност Цркве, позване да обухвати сва места и сва времена, све културе и народе на земљи. Црква је католична и у односу на историју Спасења будући да чува континуитет са њеним апостолским пореклом потпуно манифестованим на дан [[Педесетница|Педесетнице]]. Она је католична и у смислу освећења у историји Царства Божијег, заједнице која опитно најављује [[есхатологија|есхатолошку]] заједницу.
==Западно и Источно схватање католичности==
 
Један руски теолог из савремене епохе сматра католичност унутарњим својством Цркве, што показује и руска реч "соборнаја" - "соборност". За разлику од Западне теологије која католичност схвата у смислу географске, земаљске универзалности, Православље у овом појму чува смисао и осећање пуноће у заједници са Христом. Католичност је пре свега начин живота у заједници. Католичност обухвата сферу онтолошког или божанског, а не феноменског или емпиријског. Реч је о унутарњој, вертикалној димензији Цркве, а не о конкретној, хоризонталној. Зато се и "рашћење" Цркве састоји у усавршавању њене унутарње пуноће, унутарње саборности, а не у њеном просторном, географском и бројчаном ширењу. У том смислу, руски богослов Георгије Флоровски пише: "Католичност није квантитативна или географска концепција. Она не зависи ни у ком случају од универзалног ширења хришћанства. Универзалност Цркве јесте последица или пројава, а не узрок или основ њене католичности. Универзално ширење или универзалност Цркве само је видљиви знак који није апсолутно нужан. Концепција о католичности не може се мерити њеним универзалним ширењем; универзалност је не исказује тачно."
== Западно и Источноисточно схватање католичности ==
 
Један руски теолог из савремене епохе сматра католичност унутарњим својством Цркве, што показује и руска реч "соборнаја" -{''„соборнаја“ "соборност"— „соборност“''}-. За разлику од Западнезападне теологије која католичност схвата у смислу географске, земаљске универзалности, Православље[[православље]] у овом појму чува смисао и осећање пуноће у заједници са Христом. Католичност је пре свега начин живота у заједници. Католичност обухвата сферу онтолошког или божанског, а не феноменског или емпиријског. Реч је о унутарњој, вертикалној димензији Цркве, а не о конкретној, хоризонталној. Зато се и "рашћење"''„рашћење“'' Цркве састоји у усавршавању њене унутарње пуноће, унутарње саборности, а не у њеном просторном, географском и бројчаном ширењу. У том смислу, руски богослов Георгије Флоровски пише: "Католичност''„Католичност није квантитативна или географска концепција. Она не зависи ни у ком случају од универзалног ширења хришћанства. Универзалност Цркве јесте последица или пројава, а не узрок или основ њене католичности. Универзално ширење или универзалност Цркве само је видљиви знак који није апсолутно нужан. Концепција о католичности не може се мерити њеним универзалним ширењем; универзалност је не исказује тачно."“''
 
== Погрешна схватања католичности ==
 
==Погрешна схватања католичности==
{{оригинално истраживање}}
 
Универзалност, дакле, не исказује садржај католичности. Изједначавањем онтолошког смисла католичности са емпиријским феноменом универзалности засењује се не само апостолско-мисионарски карактер Цркве, садржан у слању [[Апостолапостол]]а, као и силазак Светога[[Свети Духадух|Светог духа]] на Педесетници, него и њен видљиви аспект, институционални, историјски. Овакво редуковање смисла католичности губи из вида космичку димензију искупљења, одакле извире и отворени и универзални карактер Цркве. И сам [[Свети Кирило Јерусалимски]], кога Гг. [[Георгије Флоровски]] наводи у прилог своје тезе, говори о католичности у мисионарском контексту, стога што је крштење по суштини тајна саборности Цркве. [[Мисија]] је апсолутно нужан критеријум Цркве. Речи: ''„А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху"спасаваху“'' (Дела 2,47; уп. Дела 6,7), нису просто историјско обавештење, него указују на ширење Царства Божијег као на основни позив Цркве. Универзалност је, дакле, еклисиолошки феномен. Не треба сметнути са ума да је [[Православна црква]] током своје историје пребродила тешке часове који јој нису допустили да шири своје географске границе, него се усредсредила на унутарњу католичност (саборност). Оваква концепција католичности исказује извесну историјску ситуацију. Уз све то, кашоличносшкатоличност није апстрактан појам. А [[еклисиологија]] која не схвата значај васељености (универзалности), изолује Цркву од историје, света и културе.
 
== Види још ==
 
* [[Католичанство]]
* [[Католицизам (термин)]]
* [[Четири обележја Цркве]]
 
== Спољашње везе ==
 
* [http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%22%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22_%D0%B8_%22%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%22 О терминима "католичка"„католичка“ и "саборна"„саборна“]
 
[[Категорија:Хришћанство]]