Ђуро Стругар — разлика између измена

Рођен је [[9. мај]]а [[1912]]. године у селу [[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у селу [[Рваши]]. А гимназију је похађао на Цетињу од [[1925]]. до [[1932]]. године. У време школовања у гимназији, био је члан дружине „Слога“ и литерарног друштва „[[Јован Скерлић|Скерлић]]“. Много је читао и упознао се с напредномлевичарском литературом и [[Марксизам|марксистичким]] писцима. Учесник је ђачких демонстрација на Цетињу, [[1931]]. године.

[[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у уписао је [[1932]]. године,. Одмах по доласку на комфакултет сеукључио укључујесе у револуционарни студентски покрет., Годинеа [[1933]]. постаогодине је постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистиче партије Југославије]]. Био је активан борац за аутономију Универзитета(КПЈ). Године [[1934]]. постао је постао члан привременог партијског руководства на Универзитету. Први пут је ухапшен фебруара [[1935]]. године, када је три дана провео у београдском затвору „[[Главњача]]“, а затим је спроведен на Цетиње. Други пут је ухапшен марта [[1936]]. године, после велике провале црногорске партијске организације, и спроведен је у [[Дубровник]], а затим у затвор у [[Сарајево|Сарајеву]], у ком је провео више од четири месеца. Из затвора је пуштен због недостатка доказа. Враћа се у Београд и ради у „[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]“. После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра 1936. године, постаје члан привременог МК КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године.

Вратио се у Београд и радио у „[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]“. После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра 1936. године, постаје члан привременог Месног комитета КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године. Од новембра [[1936]]. до августа [[1938]]. године налазио се налазио на одлужењу војног рока у Школи зарезервних резервнепешадијских пешадијске официреофицира у [[Горажде|Горажду]]. После одслужења војске запошљавазапослио се у Београду, као адвокатски приправник. Постајеи постао председник удружењаУдружења адвокатских приправника. Крајем [[1938]]. године постајепостао је члан МКМесног комитета КПЈ за Београд. РуководиРуководио је рејонским комитетом Центар, радирадио међу обалским радницима на [[Дунав]]у и у Савезу набављачких задруга. Године [[1939]]. постајепостао је члан партијског Повереништва за београдски округ.

Од [[1. јулајул]]а до [[13. августаавгуст]]а [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник Седме чете Петнаестог пешадијског пука „[[Стеван Синђелић]]“. A децембра исте године добијаје добио чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе радирадио је са радницима фабрика „[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]“, „[[Икарус (фабрика авиона)|Икаруса]]“ и штофаре [[Влада Илић|Владе Илића]]. У демонстрацијама [[14. децембар|14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] предводесу предводили групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године делегатбио је делегат београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију.

У мартовским данима [[1941]]. године једанбио је један од организатора и предводника демонстрација. Активно је учествовао у уприпремама саветовања Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржаног [[29. мартамарт]]а на [[Чукарица|Чукарици]]. ШестогОдмах априла[[Бомбардовање одлазиБеограда (1941)|бомбардовања Београда]] и [[Априлски рат|напада на Краљевину Југославију]], [[6. април]]а [[1941]]. године, отишао је у [[Црна Гора|Црну Гору]], али се крајем месеца враћавратио у Београд. Као члан МК КПЈ за Београд једанбио је један од организатора [[Београд у Народноослободилачкој борби|НОБ-аНародноослободилачке борбе у Београду]]. УчествујеУчествовао је у формирању оружаних група, руководируководио акцијомакцијама прикупљања оружја и санитетског материјала, пребацивањемпребацивања људи у [[Космајски партизански одред]] и др. Јуна [[1941]]. године учествујеучествовао је у раду седнице ПК КПЈ за Србију. Од јуна одржаваје одржавао везу са [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], од кога је добија податке о ухапшеним члановима [[Савез комуниста Југославије|Партије]]КПЈ и припремама полицијских рација.

УчествујеУчествовао је у преговорима, у Београду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Четници|четничке]] организације [[ДражаДрагољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. ЈеданБио је један од организатора акције спасавања члана Политбироа[[Политбиро]]а [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]] из затворске болнице у Видинској улици. Септембра [[1941]]. године преузимапреузео је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али није дуго остао на тој дужности. ДвадесетПриликом другог септембра пошао јеодласка на састанак, са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка, [[22. септембар|22. септембра]] [[1941]]. године, упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али Ђуроништа није рекао ништа, чак ни своје име, због чега је убрзо стрељан.

После ослобођења [[Југославије|Југославије]], његови посмртни остаци, су пренети и сахрањени у Алеју бораца Народноослободилачког рата на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Основна школа у [[Нови Београд|Новом Београду]], у блоку 37, носи његово име. А Цариградска улица у [[Београд]]у је од [[1946]]. до [[1997]]. године носила његово име.