|
== Уз Игман ==
ИѕбилиПретходница смоколоне је избила у подножје Игмана око 22 часа. Било нам је потребно још само мало времена да замакнемоколона замакне у игманске шуме и да тада престану све опасности које су нам претиле бригади, док смоје пролазилипролазила поред непријатељских упоришта. Чим је чело колоне избило на пут Сарајево-[[Блажуј]], I батаљон је истурио II чету да обезбеди правац од Сарајева, а део III чете према Блажују. Тада је нашII батаљон преузео улогу претходнице.
У подножју Игмана бригада нам се растала од својих водича - бораца Семизовачке чете Црновршког батаљона.Наша бригадаБригада није више била у опасности, али они јесу. Морали су се вратити истим путем.
Бригада је кренула уз Игман. На домаку потпуног успеха наишлинаишла смоје на нову препреку. Пут уз Игман најпре нас је водио косо уз једну страну, а затим, на око 300 метара од пута, нагло скреће, готово вертикално уз брдо.На на тој стрмини пут нам је био залеђен, а лед покривен танким слојем снега. Многи су се на њему оклизнули, падали и поново, крајњим напором, често, пузећи, савлађивали ту поледицу. Најтеже нам је било проћи са натовареним коњима. Њихове мале, босанске потковице, с ексерима мале главе, или стари поткови, више су „помагале“ коњима да се клижу него да пређу преко леда. Колона је на том опасном месту застајала и гомилала се. Опасност је расла. Цела колона се, збијена на малом простору, нашла на делу пута уз Игман и на друму Сарајево-Блажуј. Са друма је био очишћен снег и њиме се могла појавити непријатељска моторизација.
Командант наше бригаде Коча Поповић је дошао да види зашто је колона застала. Видећи разлог, наредио нам је да се секирама разбије лед, а да се коњи растоваре.Ми смоБорци су прихватили митраљезе, минобацаче и другу опрему, носили смо је на раменима и извлачили коње уз ту стравичну стрмину. Људи су на њој били издржљивији од коња!
Застој у подножју Игмана, на ретко виђеној хладноћи,био намнајвећи је највећи узрочник промрзавања великог броја бораца.Бивало намБорцима је бивало све хладније. Узалуд смосу се све више утезали, цупкали у месту. Није више ни то помагало. Неки борци с краја колоне, које су још били у селу, нисуису могли поднети све јачу хладноћу и ушли су у куће, да се огреју. То их је скупо коштало. Отопио се снег са њихове обуће, која се оковала ледом чим су изашли из кућа. А намаоним борцима који смо билису на узбрдици падали, као и онима који су са коња узимали и носили оружје промрзли су прсти на рукама.
Марш уз Игман био је тежак. И све тежи што се даље одмицало. Наноси снега били су све већи, а пртина дубља. Ако нисмонеки доброборац угазилиније добро угазио у пртину посрталипосртао је и падали смопадао у дубоки снег. Одозго са Игмана, гледалиборци смосу гледали светла у [[Илиџа (град)|Илиџи]], Рајловцу и Сарајеву. Знали смосу да је тамо топло, али и да је тамо непријатељ.
Што смо се колона више пелипела уз планину хладноћа је постајала све оштрија. Пред зору је стезало најжешће. ПонестајалоА намколона [[Партизани|партизана]] је снагемаршевала већ десет часова без одмора, уморна од претходних дана, а и гладна. Снаге у борцима било је све мање, а планина све суровија и хладнија. Слабије одевени борци јаче су осећали зиму, иако су се кретали. Храбрила их је нада да ће и то савладати, исто као што су избегли непријатеља на том тешком маршу.
СтиглиЧело смоколоне је стигло око 8 часова на Велико поље. Ту је била повећа, лепа планинска кућа на спрат. У њој су били четници, читава чета, који су још увек сарађивали с партизанима. Веома су нас предустљиво дочекали, дали[[Прва супролетерска намударна бригада|бригаду]], борцима дали да поједемопоједу оно што су имали и помагали нампромрзлим борцима да скинемо промрѕлускину обућу. Борцима који су угазили у поток и онима који су свраћали у куће у подножју Игмана било је тешко скинути замрзлу обућу. Болничарке, непромрзли борци и затечени четници, сви без разлике, ужурбано су масирали промрзле.
== Завршетак марша ==
|
