Игмански марш — разлика између измена

Претходница Избила колоне је избиласмо у подножје Игмана око 22 часа. Било нам је потребно још само мало времена да колона замакнеизамакнемо у игманске шуме и да тада престану све опасности које су претиле бригадинам претиле, док јесмо пролазилапролазили поред непријатељских упоришта. Чим је чело колонесмо избилоизбили на пут Сарајево-[[Блажуј]], I батаљон је истурио II чету да обезбеди правац од Сарајева, а део III чете према Блажују. Тада је II батаљон преузео улогу претходнице.

У подножју Игмана бригадарастали сесмо расталасе од својих водича - бораца Семизовачке чете Црновршког батаљона. Бригада нијеНисмо више билабили у опасности,опсности ,али они јесу. Морали су се вратити истим путем.

БригадаКренули је кренуласмо уз Игман. На домаку потпуног успеха наишланаишли јесмо на нову препреку. Пут уз Игман најпре је водио косо уз једну страну, а затим, на око 300 метара од пута, нагло скреће, готово вертикално уз брдо. на тој стрмини пут је био залеђен, а лед покривен танким слојем снега.Оклизнули Многи сусмо се на њему оклизнули, падали и поново, крајњим напором, често, пузећи, савлађивали ту поледицу. Најтеже је било проћи са натовареним коњима. Њихове мале, босанске потковице, с ексерима мале главе, или стари поткови, више су „помагале“ коњима да се клижу него да пређу преко леда. Колона је наНа том опасном месту застајалазастајали смо и гомилалагомилали,а се. Опасностопасност је расла.Збијени Целана колонамалом сепрстору, збијенанашли насмо малом простору, нашласе на делу пута уз Игман и на друму Сарајево-Блажуј. Са друма је био очишћен снег и њиме се могла појавити непријатељска моторизација.

Командант наше бригаде Коча Поповић је дошао да види зашто је колонасмо засталазастали. Видећи разлог, наредио је да се секирама разбије лед, а да се коњи растоваре.Прихватили Борци су прихватилисмо митраљезе, минобацаче и другу опрему, коју смо носили је на раменима и извлачили коње уз ту стравичну стрмину. Људи су на њојБили билисмо издржљивији од коња!

Застој у подножју Игмана, на ретко виђеној хладноћи,био највећинам је највећи узрочник промрзавања великог броја бораца.Бивало Борциманам је бивало све хладније. Узалуд сусмо се све више утезали, цупкали у месту. Није више ни то помагало. Неки борци с краја колоне, које су још били у селу, ису могли поднети све јачу хладноћу и ушли су у куће, да се огреју. То их је скупо коштало. Отопио се снег са њихове обуће, која се оковала ледом чим су изашли из кућа. А оним борцима који су на узбрдици падали, као и ониманама који сусмо са коња узимали и носили оружје промрзли су нам прсти на рукама.

Марш уз Игман био је тежак. И све тежи што се даље одмицало. Наноси снега били су све већи, а пртина дубља. Ако неки борац нијенисмо добро угазиоугазили у пртину посртаопосртали јесмо и падаопадали у дубокидубок снег. Одозго са Игмана, борци су гледали светла у [[Илиџа (град)|Илиџи]], Рајловцу и Сарајеву. Знали сусмо да је тамо топло, али и да је тамо непријатељ.

Што смо се колона више пела уз планину хладноћа је постајала оштрија. Пред зору је стезало најжешће. А колона [[Партизани|партизана]] је маршевала већ десет часова без одмора, уморна од претходних дана, а и гладна. Снаге у борцима било је све мање, а планина све суровија и хладнија. Слабије одевени борци јаче су осећали зиму, иако су се кретали. Храбрила ихнас је нада да ћећемо и то савладати, исто као што сусмо избегли непријатеља на том тешком маршу.

ЧелоСтигли колоне је стиглосмо око 8 часова на Велико поље. Ту је била повећа, лепа планинска кућа на спрат. У њој су били четници, читава чета, који су још увек сарађивали с партизанима. Веома су нас предустљиво дочекали.Дали [[Прва пролетерска ударна бригада|бригаду]], борцимасу далинам да поједупоједемо оно што су имали и помагали промрзлим борциманам да скинускинемо промрзлу обућу. Борцима који су угазили у поток и онима који су свраћали у куће у подножју Игмана било је тешко скинути замрзлу обућу. Болничарке, непромрзли борци и затечени четници, сви без разлике, ужурбано су масирали промрзле.