Нуклеарни реактор — разлика између измена

Нуклеарној електрани за производњу електричне енергије, пре свега, потребно је нуклеарно гориво. Топлота се производи у нуклеарној фисији у унутрашњости реактора. Када је релативно велико фисионо језгро атома (обично [[уранијум]] 235 или [[плутонијум]] 239) ударено [[неутрон]]ом, формира два или више мањих нуклеуса као продукте фисије, ослобађајући енергију и неутроне. Новонастали неутрони доводе до даље фисије и настанка нуклеарне ланчане реакције. Када се [[нуклеарна ланчана реакција]] контролише, енергија која се ослободи може да се искористи за загревање воде, производи се пара која покреће турбину која иде до генератора електричне енергије. Важно је напоменути да нуклеарна експлозија подразумева неконстролисанунеконтролисану ланчану реакцију, док у реактору није могуће достићи овај ниво. Обогаћени уранијум је природни уранијум у коме је повећана процентажа уранијума 235. Природни уранијум садржи само 0,72% уранијума 235, а остало је углавном уранијум 238 (99,2745%) и мало уранијума 234(0,0055%). Повећањем концентрације уранијума 235 у природном уранијуму, повећава се и вероватноћа да дође до фисионе реакције помоћу термичких неутрона, с обзиром да се уранијум 238 већином распада помоћу брзих неутрона а уранијум 235 помоћу термичких.