Википедија

Хамдија Поздерац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: мењање Категорија:Чланови ЦК КПЈ-СКЈ
Нема описа измене
Ред 11:
|професија=друштвено-политички радник
|КПЈ=[[1943]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|функција=Председник Председништва СР БиХ
|мандат=[[1971]]. - [[1974]].
|претходник=[[Џемал Биједић]]
|наследник=[[Ратко Дугоњић]]
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Линија 20 ⟶ 25:
{{!}}}
}}
'''Хамдија Поздерац''' ([[1924]]-—[[1988]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[СФРЈСоцијалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХБосне и Херцеговине]] и [[јунак социјалистичког рада]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[15. јануарајануар]]а [[1924]]. године у [[Цазин]]у, и то под именом Мухамед. Имао је три брата ([[Хакија Поздредац|Хакију]], Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
 
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације [[СКОЈСавез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]]-а (СКОЈ). Учесник је [[НОРНародноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[19411942]]. године. У [[Осма крајишка ударна бригада|Осмој крајишкој ударној бригади]] био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета [[УСАОЈ]]-а и СКОЈ-а за [[Босанска крајина|Босанску крајину]]. Почетком [[1944]]. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
 
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:
После рата је обављао низ партијских и државних дужности. Од [[1965]]. године је био члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[СК БиХ|Савеза комуниста БиХ]]. Био је посланик Скупштине [[СР БиХ]]; председник Председништва Босне и Херцеговине, од [[1971]]. до [[1974]] и председник Скупштине СР БиХ, од [[1974]]. до [[1978.]] године. Био је члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и секретар Секретаријата, а дуго времена је био члан Председништва ЦК [[СКЈ]] и председник ЦК [[СК БиХ]].
 
* председник Председништва [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], од [[1971]]. до [[1974]]. године
Пред крај политичке каријере био је и члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]. Године [[1987]]. био је присиљен да, због афере "Агрокомерц", поднесе оставку и повуче се из политичког живота.▼
* председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од [[1974]]. до [[1978]]. године
 
Члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Савеза комуниста Босне и Херцеговине]], био је од [[1965]]. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од [[1983]]. до [[1984]]. године. Био је и члан Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]]. Бран је за народног посланик Републичке супштине Босне и Херцеговине.
Завршио је Високу партијску школу у [[Москва|Москви]] и [[Филозофски факултет Београд|Филозофски факултет]] у [[Београд]]у, [[1959]]. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од [[1961]]. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.▼
 
▲Пред крај политичке каријере, био је и члан [[Председништво СФРЈ|Председништва СФРЈ]]. Године [[1987]]. био је присиљен да, због афере "Агрокомерц"А„грокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.
Умро је [[7. април]]а [[1988]]. године у Клиничко болничком центру "Кошево" у [[Сарајево|Сарајеву]].▼
 
▲Завршио је Високу партијску школу у [[Москва|Москви]] и [[Филозофски факултет Београд|Филозофски факултет]] у [[Београд]]у, [[1959]]. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од [[1961]]. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у [[Сарајево|Сарајеву]].
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]]. Одликован је Орденом за храброст, Орденом заслуга за народ, Орденом братства и јединства, Орденом Републике, Орденом југословенске заставе са лентом и [[Орден јунака социјалистичког рада|Орденом јунака социјалистичког рада]]. Носилац је и награде [[ЗАВНОБиХ]]-а.
 
▲Умро је [[7. април]]а [[1988]]. године у Клиничко болничком центру "Кошево"„Кошево“ у [[Сарајево|Сарајеву]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других југословенски одликовања, међу којима су - [[Орден јунака социјалистичког рада]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]], [[Орден Републике]], [[Орден братства и јединства]], [[Орден заслуга за народ]], [[Орден за храброст]] и др. Носилац је и награде [[ЗАВНОБиХ]]-а.
 
== Литертура ==
{{Портал НОБ}}
*'''Југословенски савременици: ко је ко у Југославији'''. „Хронометар“, Београд 1970. година.
 
{{Председници СР БиХ}}
Линија 45 ⟶ 59:
[[Категорија:Босанскохерцеговачки комунисти]]
[[Категорија:Чланови Централног комитета КПЈ-СКЈ]]
[[Категорија:ПартизаниЈугословенски партизани]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Јунаци социјалистичког рада]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хамдија_Поздерац”