490. п. н. е. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Бот Додаје: war:490 BC |
|||
Ред 3:
==Догађаји==
*
Ове године, на дан петак, 13. Септембар 490. г. п. н. е. код Маратонског поља, на простору Атичког полуострва, сукобиле су се Атинска хоплитска( са 1000 хоплита који су стизали из Платеје ) и Персијска копнена војска.
Ову, додуше некада давно идеалну позицију за искрцавање Персији је одао Хипија, Пејсистратов(Пизистратов) син којег су Атињани протерали из града с краја 6ог века пне уз мало среће и подршку Спарте, јер је управо Хипијин отац, Пејсистрат, ово Маратонско поље искористио као полазну тачку када је трећи пут кретао да освоји власт тиранина у Атини.
С Атинске стране, битку су предводили Милтијад Млађи ( Један од стратега ) и Калимах, а с Персијске Датис и Мардоније.
На самом бојном пољу, и једна и друга војска су биле неодлучне да ли да се упуштају саме у битку, или да чекају да она друга страна нападне. На крају је Милтијад кренуо са својом војском напред, али рачунајући на персијске стрелце, он је наредио војсци да последњих 100м до првих редова персијске лако наоружане пешадије војска претрчи, како би што мање војника пало од персијских стрела. У овој битци, Атина је забележила неочекивану победу над многоструко већом и јаче наоружаном персијском војском. Али, није на бојном пољу Маратона Атинским мукама био крај. Ковала се завера у самом граду Атини од стране про-персијских елемената да се град заузме на миг персијске флоте која је имала задатак да оплови око Атичког полуострва и дође у луку Пиреј. Атински хоплити су имали задатак да у што краћем року превале 40км назад до свог града, али на сву срећу Атине, успели су у томе, пре него што је персијска флота обишла Атику и стигла до Пиреја. Видевши Атинске хоплите на зидинама града, бродови су подигли сидра и отпловили кући. Овај поход Персије се обично узима као Први Грчко-Персијски рат ( јер је постојао још један поход, додуше још несретнији од овог по Персију, 493/2. године када је флоту захватило озбиљно невреме и олуја док су опловљвали Халкидичка полуострва, и ветар их насукао на оштре,стрме обале ових полуострва)
== Литература ==
1.В.В.Струве и Д.П.Калистов - Стара Грчка
<br />
2.Херодот - Историја ( VI, 110-120 )
==Рођења==
| |||