Ћелије убице — разлика између измена

 

Ћелије убице су крупне мононуклеусне ћелије са великим бројем гранула у [[цитоплазма|цитоплазми]]. На њиховој мембрани се не налази [[Т ћелијски рецептор]], ћелијски маркер лимфоцита [[ЦД3]] ({{јез-енгл|CD3}}), нити мембрански [[имуноглобулини]] Б лимфоцита (рецептор Б лимфоцита). У цитоплазматским гранулама налазе се разне цитотоксичне супстанце: перфорини, гранзими, гранулозини итд. Перфорини стварају отворе у мембрани циљних ћелија, док гранзими и друге супстанце могу да лизирају ћелије или да изазову њихову [[апоптоза|апоптозу]]. Гранулозини имају и антибиотско дејство тј. могу елиминисати микроорганизме унутар заражених ћелија. Највише су заступљене у [[крв]]и и [[слезина|слезини]]. Ове ћелије поседују особину да без додатне активације (чак и у лабораторијским условима) бијају друге ћелије по чему су добиле и своје име. Од [[ћелијски маркери|ћелијских маркера]] испољавају [[ЦД16]] и [[ЦД56]] молекуле ({{јез-енгл|CD56}}, {{јез-енгл|CD16}};{{јез-енгл|CD-cluster of diferentiation}}), по чему се могу идентификовати.

 

== Механизам дејства ==