Пад Цариграда (1453) — разлика између измена

Први напад су чиниле тзв. ''нередовне снаге'', које су чинили људи које је привукла могућност [[пљачка]]ња, односно [[Мехмет II|Мехметово]] обећање да ће ''три дана и три ноћи'' моћи да [[пљачка]]јупљачкају шта стигну. Праћени дивљом [[Викање|виком]], звуком [[Бубањ|бубњева]] и [[Зурла|зурли]] напали су последњу одбрану града. После два [[сат]]а борби са снагама којима је командовао [[Ђовани Ђустинијани|Ђустинијани]] повукли су се остављајући за собом небројеновелики број мртвих и рањених.

Други напад био је уперен на [[Влахернски бедеми|Влахернске бедеме]] и водиле су га [[Азија|азијске]](''анадолијске'') трупе на челу са [[Паша Ишак|пашом Ишаком]]. Борба на уском простору, дала је неопходну предност браниоцима, који су успели да задрже [[ТурциОсманско црство|Турке]]. У једном трену група [[Турци|Турака]] је успела да пробије линију одбране и деловало је да ће успети да се докопају града и овладају тим делом [[Влахернски бедеми|бедема]], али је [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] са пратњом брзо реаговао уи побио ту групу затворивши процеп који су створили. Након тога су се повукле и [[Азија|азијске]] (''анадолијске'') трупе су се повукле.

Трећи напад чинила је елита [[Отоманска империја|Отоманске империје]] − [[Јаничар]]и, [[Хришћанство|хришћанска]] [[Дете|деца]] која су одвојена од родитеља и тренирана за [[Војна служба|војну службу]] од малих ногу. Иако уморни, браниоци су успели да одолевају и овом нападу и изгледало је да су и [[Јаничар]]иЈаничари одбијени. Последњи јуриш, који је чинило око 3 000 [[јаничар]]ајаничара, скоро да је био заустављен и одбијен, када се на једној од [[Куле|кула]] појавио [[Отоманска империја|отомански]] [[барјак]].

У жару борбе браниоци су превидели малу [[Капија|капију]] под именом [[Керкопорта]] (''Циркуска капија'') која је остављена отворена. То је брзо открила група ''нередовних трупа'' и кроз њу продрла на [[Цариградски бедеми|бедеме]] развивши [[Отоманска империја|отоманске]] [[барјак]]е,барјаке у сам освит [[Зора|зоре]]. [[Ђеновљани]] су, спазивши [[Турци|турски]] [[барјак]], кренули ка њима. Након што су повратили контролу над [[Керкопорта|Керкопортом]], упутили су се да елиминишу преостале [[Отоманска империја|отоманске]] [[војник]]е и [[барјак]]ебарјаке. У тренуцима када је већ деловало да је победа на дохват руке, јер последњи налет [[јаничар]]ајаничара није успео да пробије одбрану (иако се још увек борио, било је јасно да неће успети) , залутали [[пројектил]] погодио је [[Ђовани Ђустинијани|Ђустинијанија]] у [[груди]].

Рањени [[Ђовани Ђустинијани|Ђустинијани]] наредио је неколицини својих људи да га повуку у град, противно договору да се унутрашње [[Капија|капије]] не отварају док се борба не оконча и без обзира на [[Константин Палеолог Драгаш|Константинове]] молбе да се не повлачи. [[Свитање]] новог дана, [[Уторак|уторка]] [[29. мај|29. 05. ]]а, пружило је довољно светла [[Ђеновљани]]ма да виде како се једна од унутрашњих [[капија]] отвара и како њиховог команданта уносе у град, што су протумачили као знак за повлачење, након чега су и они кренули да се повлаче ка [[Цариград|Граду]]у оставивши одбрану [[Византинци]]ма и, што је још важније, небрањену [[Керкопорта|Керкопорту]]. Овај покрет [[Ђеновљани|Ђеновљана]] није прошао неопажено и [[Турци]] су ударили још јаче на [[Византинци|Византинце]], док су мање групе отпочеле продор кроз [[Керкопорта|Керкопорту]], која је сада била небрањена.