Абдулах Сидран — разлика између измена

 

Основну школу, гимназију и Филозофски факултет похађао у [[Сарајево|Сарајеву]]. Уређивао омладинске листове и часописе, предавачке трибине, итд. До [[април]]а [[1992]], кад је почео [[рат]] у његовој домовини, био запослен на ТВ Босне и Херцеговине, као „водећи драматург“. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, [[песма|пјесмама]] и [[проза|прозом]], у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком“. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника [[Босна и Херцеговина|БиХ]], Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост“, [[Змајева награда]], итд.) У рату објављена, књига његове поезије „Сарајевски табут“, награђена је изузетним признањем, „Наградом слободе“, ПЕН-центра [[Француска|Француске]]. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени у [[Аустрија|Аустрији]], [[Француска|Француској]], [[Италија|Италији]] (-{''Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo''}-). За италијанско, двојезично, издање, добио награду -{„Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo“}-. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („[[Сјећаш ли се Доли Бел|Сјећаш ли се, Доли Бел]]?“, „[[Отац на службеном путу]]“, редитеља [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]], „Кудуз“ [[Адемир Кеновић|Адемира Кеновића]], итд.) Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у [[шах]]у. Живи и ради у Сарајеву.