Вето — разлика између измена

 

Вето вуче порекло од [[Рим|римских]] [[магистрат|магистрата]] који су имали право да једнострано одбију закон ({{jez-lat|lex}}) који би им проследио Римски [[Римски сенат|сенат]]. То њихово право се звало ''право интерцесије''.

 

== Врсте ==

Постоји апсолутно и суспензивно (одлажуће) вето. Апсолутно вето је постојало у [[монархија]]ма и код њега монарх је могао коначно ветирати неку одлуку коју изгласа парламент. Суспензивно вето постоји у већини [[република]] и њега поседује председник републике. Користи га тако што може да одбије да премапотпише акт који [[парламент]] изгласа (сваки закон усвојен у парламенту мора бити потписан од стране председника). Тиме он одлаже ступање изгласаног акта на [[правна снага|правну снагу]], али када се тај акт поново потврди у скупштини и изгласа квалификованом већином он одмах ступа на праввну снагу и без премапотписа председника.

 

 

== Види још ==

 

[[Категорија:Латински изрази]]