Ђока Влајковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
[[Слика:HPIM0165.jpg|мини|250п|десно|Зграда у Влајковићевој 5]]▼
| име = Ђока
| презиме = Влајковић
| слика = Vlajković prelazi s dobrovoljcima Drinu.jpg
| ширина_слике = 300п
| опис_слике = ''Влајковић прелази Дрину с добровољцима'', илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877).
| пуно_име =
| дан_рођења = 3.
| месец_рођења = март
| година_рођења = 1831.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти = 17.
| месец_смрти = август
| година_смрти = 1883.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Ђока С. Влајковић''' ([[3. март]] [[1831]] — [[17. август]] [[1883]]) је био задужбинар и добротвор, пуковник српске војске.
== Биографија ==
Ђока Влајковић се, по једном извору, родио 3. марта [[1831]]. године у Војводини, тј. Аустрији, место није записано, а по другом, у [[Београд|Београду]].{{чињеница}} И један и други извор се слажу у томе да је година његовог рођења 1831. Био је син Тодора Влајковића из [[Призрен|Призрена]]. У Београду је завршио основну школу и, према свим наговештајима, уписао се на даље школовање на [[Београдски лицеј|Лицеј]]. Рано остаје без оца, већ 1839, а мајка му умире 1845. године. Тај рани губитак родитеља је утицао на његово даље образовање. Са четрнаест година желео је да ступи у војску. И поред изразите младости, начелник српске војске [[Коста Ранисављевић]] примио га је као изузетног и већ оформљеног младог човека. У подацима главног ђенералштаба наилази се податак да је [[1845]]. био упућен у јункерску војну школу у [[Русија|Русију]]. Нема јасних доказа да ли је и похађао школу у коју је тада упућен. Зна се да се у Србију није вратио већ је ступио у аустријску војску где 5. октобра [[1847]]. бива произведен за потпоручника.
За време мађарске буне [[1848]]. придружује се српском добровољачком одреду који је организовао [[Стеван Книћанин|Стеван Петровић - Книћанин]]. Тај одред пружа велику помоћ Србима у борби против Мађара. Ђока Влајковић се посебно истакао 22. марта [[1848]]. године у одбрани Србобрана код Варадинског моста. Ту је задобио прво од многобројних одликовања - Медаљу за храброст. При крају тзв. Мађарске буне вратио се са многим добровољцима у Србију.
| |||