Dvojne i višestruke zvezde — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот додаје: kn:ಅವಳಿ ನಕ್ಷತ್ರಗಳು |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Dvojne i višestruke zvezde''' predstavljaju sistem od dve ili više [[zvezda]] koje su toliko međusobno blizu da se kreću jedna oko druge, odnosno, koje se okreću oko zajedničkog težišta na eliptičnim [[putanja]]ma (zajednički centar mase).
Pretpostavlja se da je više od dve trećine svih zvezda član dvojnih i višestrukih sistema, a isot tako da u oklini Sunca takve zvezde čine preko 50% svih zvezda.
Za razliku od fizički dvojnih, čije je kretanje određeno siliom uzajamne gravitacije, opitčki dvojnim zvezdama nazivamo dve ili više zvezda koje nemaju ništa zajedničko osim što se vide u približno istom pravcu.
== Istorijat izučavanja dvojnih zvezda ==
Postojanje zvezda koje su toliko međusobno blizu da se kreću jedna oko druge otkriveno je još polovinom [[XVII vek]]a, ubrzo pošto je [[teleskop]] počeo da se koristi za [[astronomija|astronomska]] posmatranja. Prvu dvojnu zvezdu otkrio je [[Rikoli]] još [[1650]]. godine. Sam [[termin]] „dvojna zvezda“ ili dualna zvezda prvi put je upotrebljen [[1802]]. godine.
== Pojam dvojnih zvezda ==
[[Slika:Albireo.jpg|frame|right|160px|Dvojna zvezda Albireo]]
Dvojnu zvezdu čini par zvezda koje na okupu drži njihova zajednička [[sila]] privlačenja ([[gravitacija|sila gravitacije]]) i koje se okreću oko njihovog zajedničkog centra [[masa|mase]]. Masivnija i sjajnija zvezda naziva se [[Primarna zvezda|primarnom]] i obeležava se slovom -{[[A]]}-, dok je ona sa manjom masom [[Sekundarna zvezda|sekundarna]] i obeležava se slovom -{[[B]]}-. Sekundarna zvezda se naziva još i pratilac. U odnosu na komponentu -{A}- mere se [[ugaono rastojanje]] i [[položajni ugao]] kao [[funkcija]] [[vreme]]na. [[Putanja]] slabije zvezde oko sjajnije projektuje se na [[nebo|nebesku]] sferu kao [[elipsa]]. Utvrđeno je da [[Johanes Kepler|Keplerovi]] [[zakon]]i važe i za ove elipse, čime je pokazana njihova univerzalnost, ali i univerzalnost [[Njutnovi zakoni|Njutnovog zakona]]. Time je stvorena mogućnost određivanja zvezdanih masa što je imalo veliki značaj za dalji razvoj [[astronomija|astronomije]].
| |||