'''Маријус Петипа''' ({{јез-фр|Michel-Victor-Marius-Alphonse Petipa}}, {{јез-рус|Мариус Иванович Петипа}}, [[11. март]] [[1818]], [[Марсељ]]—14. јул 1910, [[Гурзуф]] на [[Крим]]у), био је француско-руски [[балетан]] и [[кореограф]]. Сматра се за оца класичног балета, у којем је комбиновао француске и италијанске утицаје са руским балетом.
Каријеру је започео као балетан у [[Бордо]]у и [[Мадрид]]у. МаијусМаријус се 1847. доселио у [[Санкт Петербург]] и преузео улогу главног балетана (-{''Premier danseur''}-) Царског позоришта. Тамо је у балету [[Маријински театар|Маријинског театра]] (касније: [[Балет Киров]]) доживео своје највеће успехе. Радио је са бројним композиторима, попут [[Чезаре Пуњи|Чезаре Пуњија]], [[Лудвиг Минкус|Лудвига Минкуса]], [[Рикардо Дриго|Рикарда Дрига]] и [[Пјотр Иљич Чајковски|П. И. Чајковског]]. Под његовим уметничким руководством настале су продукције балета: Минкусова ''[[Бајадера (балет)|Бајадера]]'', [[Александар Константинович Глазунов|Глазуновљева]] ''[[Рајмонда (балет)|Рајмонда]]'' и балети Чајковског ''[[Трнова ружица (балет)|Трнова ружица]]'', ''[[Крцко орашчић (балет)|Крцко орашчић]]'' и прерађена верзија ''[[Лабудово језеро|Лабудовог језера]]'' (заједно са [[Лав Иванович Иванов|Лавом Ивановом]]). У Санкт Петрбургу напредовао је до позиције директора балета (-{''Premier Maître de Ballet''}-).
Под Петипиним покровитељством своје образовање и каријеру су започеле неке знамените балерине: [[Матилда-Марија Кашесинскаја]], [[Олга Преображенскаја]] и [[Ана Павлова]].
