Сванте Август Аренијус — разлика између измена

нема резимеа измене
м (r2.7.1) (Робот додаје: kk:Сванте Аррениус)
Године [[1884]]. докторком дисертацијом из [[електрична проводљивост|електричне проводљивости]] [[електролит]]а није импресирао своје професоре на универзитету у Упсали, али је зато за исту 1903. године добио [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]].
 
У својој дисертацији изложио је 56 теза од којих би и данас већина била прихваћена са неким мањим изменама. Најважнија идеја из дисертације је објашњење екетричнеелектричне проводљивости елетролита - раствор соли у води је одличан проводник мада су и чиста со и чиста вода врло слаби проводници.
 
Аренијусово објашњење је било да приликом растварања со дисосује у наелектрисане честице (које је [[Мајкл Фарадеј|Фарадеј]] много раније назвао [[јон]]има). Фарадеј је веровао да јони настају у процесу [[електролиза|елетролизе]]; Аренијус је, међутим, тврдио да јони у раствору постоје чак и када нема еектричнеелектричне струје.
 
Године [[1889]]. Аренијус је објаснио зашто већина реакција захтева топлотну енергију да би се одвијала формулишући концепт [[енергија активације|енергије активације]], енергијске баријере коју која мора бити савладана да би два молекула реаговала. [[Аренијусова једначина]] даје квантитативну основу за однос између енергије активације и брзине хемијске реакције.
121

измена