Љубица Геровац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 4:
|опис слике=Љубица Геровац
|датум рођења=[[20. септембар]] [[1919]].
|место рођења=Језерине[[Језеране]], код [[Оточац|Оточца]]
|држава рођења=<br>{{зас|СРЈ}} [[Краљевство СХС]]
|датум смрти=[[16. април]] [[1942]]. ('''23''' год.)
|место смрти=Језерине[[Језеране]], код [[Оточац|Оточца]]
|држава смрти=<br>{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=студенткиња
Ред 17:
 
== Биографија ==
Рођена је [[20. септембра]] [[1919]]. године у селу Језеранима[[Језеране|Језеранама]], код мјеста [[Оточац|Оточца]] у [[Лика|Лици]]. Као дијете сиромашних српских земљорадника, чији се отац бавио и зидарским занатом, завршила је основну школу у родном мјесту, а Грађанску школу у [[Загреб]]у. Још као дјевојчица, одлична ученица, сврстава се [[1934]]. године у редове револуционарне средњошколске омладине.
 
После завршетка Грађанске школе уписује се у Трговачку академију у Загребу. У школи је била једна од најактивнијих омладинки. Популаризује леву литературу, окупља омладину и говори јој да је њено мјесто и будућност с радничком класом. Због таквих активности, брзо су је уочиле школске власти и полиција, која ју је ухапсила [[1937]]. године. Пред полицијом се држала као стара прекаљена револуционарка, није дала ни ријеч признања. Кад је послије неколико дана пуштена на слободу, постала је још активнија. Убрзо затим примљена је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. У јесен [[1937]]. је истјерана из Трговачке академије у Загребу, па школовање и револуционарни рад наставља у [[Бања Лука|Бања Луци]]. Током [[1939]]. и [[1940]]. године полиција је хапси, али поново од ње никакво признање није извукла.
Ред 25:
После окупације земље, у љето [[1941]], године, Љубица одлази у Лику и одмах се заједно с другим комунистима укључује у рад на припремама за оружани устанак. Неуморно обилази села, окупља омладину и жене, и с пуно полета указује им на злочиначку политику окупатора и [[Усташе|усташа]] и перспективе оружане борбе. Кад је почео устанак, заједно с партизанским групама учествује у оружаним акцијама. У јесен [[1941]]. изабрана је за члана Котарског комитета КПХ за котар Бриње, и секретара Котарског комитета СКОЈ-а за Бриње. Посебно се истицала у раду на стварању [[Братство и јединство|братства и јединства]] између [[Срби|српског]] и [[Хрвати|хрватског народа]] у [[Лика|Лици]]. Као млада жена пуна полета и ведрине, а уз то необично храбра и неустрашива, била је веома популарна и омиљена, нарочито међу омладином и женама.
 
Приликом напада личких и приморско-горанских партизана на усташе у ЈезеранимаЈезеранама, Љубица је предводила вод батаљона „[[Марко Орешковић]]“, и успјела да га неопажено поред бункера доведе до цркве у селу. Али кад се враћала по други дио бораца, да и њих уведе у село, била је примећена од усташа и убијена [[16. април]]а [[1942]]. године. Мртву, усташе су је звјерски масакрирале. У част храбре револуционарке, Брињски батаљон је прозван батаљон „Љубице Геровац“, који се под њеним именом храбро борио до краја рата. Љубицина рођена сестра [[Вера Геровац-Блажевић|Вера]], била је супруга [[Јаков Блажевић|Јакова Блажевића]], такође [[народни херој Југославије|народног хероја]].
 
Одлуком [[Председник Југославије|председника Федеративне Народне Републике Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[27. новембра]] [[1953]]. године, проглашена је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].