Друштво српске словесности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Nacrt-pecata-1841.jpg|десно|мини|Нацрт печата ДСС, цртеж А. Николића 1841]]
'''Друштво српске словесности''' (изворно: '''Дружство Србске Словесности''') основано је 7/[[19. новембар|19/7. новембра]] [[1841]], ањегово тооснивање је својим печатом и потписом потврдио [[кнез Михаило]]. Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]; први чланови, осим њих: [[Димитрије Исаиловић]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], Др [[Јован Стејић]], [[Димитрије П. Тирол]], [[Сима Милутиновић Сарајлија]] и [[Исидор Стојановић]].
Задатак друштва био је: ширење наука на [[српски језик|српском језику]] и усавршавање српског народног језика.
 
Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]. Први чланови, осим њих били су [[Димитрије Исаиловић]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], Др [[Јован Стејић]], [[Димитрије П. Тирол]], [[Сима Милутиновић Сарајлија]] и [[Исидор Стојановић]].
Одмах у почетку Д. С. С. покушало је да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. године. Отада је Д. С. С. радило на »Језикословном речнику« и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста [[Вук Караџић|Вука Караџића]]. После тога Д. С. С. радило је на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од [[1846]] издавало је Гласник Д. С. С., издало је неколико популарних књига и сарађивао у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога, Д. С. С. покушавало је у неколико махова да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека|Народне библиотеке]] и музеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада.
Задатак друштва био је: ширење наука на [[српски језик|српском језику]] и усавршавање српског народног језика.
 
Одмах у почетку Д.ДСС С. С.је покушало је да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. године. ОтадаОд ада је Д. С. С.ДСС радило на »Језикословном„Језикословном речнику«речнику“ и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста [[Вук Караџић|Вука Караџића]]. После тога Д.ДСС С. С.је радило је на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од [[1846]]. издавало је Гласник Д.Друштва С.српске С.словесности, издало је неколико популарних књига и сарађиваосарађивало у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога, Д.ДСС С. С.је покушавало је у неколико маховапута да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] и [[Народни музеј (Београд)|музеја]], општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада.
Д. С. С. укинуо је кнез Михаило [[27. јануар]]а [[1864]], због сукоба између друштва и министра просвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и Херцена за чланове друштва.<br>
 
Д.Друштво С.српске С.словесности је укинуо је кнез Михаило [[27. јануар]]а [[1864]], због сукоба између друштва и министра просвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и Херцена за чланове друштва. <br>
[[Слика:Govor knez mihaila.jpg|десно|мини|Кнез Михаило говори члановима ДСС на првој седници 8. јуна 1842. године]]