Јан Бројгел Млађи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 17:
| боја = #FFCC99
}}
[[Слика:Jan Brueghel d.J.jpg|мини|десно|Јан Бројгел млађи „СвСв. Игнације Лојола“Лојола]]
'''Јан Бројгел II млађи''' ({{јез-хол|Jan Brueghel de Jonge}}, [[13. септембар]] [[1601]] — [[1. септембар]] [[1678]]), био је фламански [[сликар]].
 
Ред 29:
 
=== Изучавање заната ===
[[Слика:Jan Brueghel t.Y. 02.jpg|мини|десно|Јан Бројгел млађи „СељачкаСељачка кућа поред потока“потока]]
Са десет година Јан је почно да изучава занат у очевом атељеу. Јан старији је брзо увидео талентованост код свога сина и припремао га је за пут у Италију, што је то у тој сликарској породици било као обавеза. Путовање је било планирано за пролеће [[1619]]. али због обавеза у очевом атељеу било је често одлагано и тек [[7. мај]]а [[1622]]. Јан полази у Италији.
 
Ред 41:
 
=== Повратак у Антверпен ===
[[Слика:Jan Brueghel t.Y. 03.jpg|мини|лево|Јан Бројгел млађи „ВенераВенера, Дијана и нимфе“нимфе]]
Године [[1625]]. добија вест о смрти оца и још три члана уже породице. У року од двадесет дана брата Питера, и две сестре, Изабелу и Марију, покосила је куга. Због сумње да је инфициран кугом Јан проводи 17 дана у лазаретском карантину у [[Ђенова|Ђенови]]. Из Ђенове путује за Милано где долази болестан и ту одседа поново код кардинала Боромеа који га успут и лечи. Након оздрављења наставља даље путовање за [[Торино]], где долази болестан и остаје само девет дана. Након малог побољшања здравља, путује даље за [[Лион]] и [[Париз]] и одатле назад за Антверпен, где долази почетком августа те исте године. Са 24 године Јан млађи постаје глава породице Бројгел.
 
Ред 60:
 
=== Декан удружења ===
[[Слика:Jan Brueghel t.Y. 04.jpg|мини|десно|Јан Бројгел млађи „СвСв. Три краља“краља]]
Од [[1630]]. па до [[1631]]. Јан је био [[декан]] удружења „Св. Лукас“. То је период, за који он сам каже да је његово срећно и успешно доба. После тога све је кренуло низбрдо, и постајало све теже и теже, јер слике које је радио у стилу свога оца нису биле више тражене. Могао је да држи само још пар ученика, а код већих наруџбина морао је да узме људе који су радили за дневницу.