369. легионарска дивизија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: ru:369-й пехотный полк (Германия)
Нема описа измене
Ред 12:
|официр3=
|официр4=
|битке= [[Операција Вајс I]]<br>[[Операција Вајс II]]<br>[[Операција Шварц]]<br>[[Операција Кугелблиц]]<br>[[Прва тузланска операција НОВЈ]]<br>[[Заседа_у_Поповом_пољу_6._марта_1944.]]<br>[[Борбе за Требиње 1944.]]<br>[[Битка на Вуковом кланцу октобра 1944]]<br>[[Мостарска операција]]
|одликовања=Позната је под надимком „Вражја дивизија“ ({{јез-нем|Teufels-Division }})
|}}
'''369. легионарска дивизија''' [[Вермахт]]а формирана је током лета и јесени на немачком војном полигону у Штокерауу, у [[Аустрија|Аустрији]] од регрута из [[Независна Држава Хрватска|Независне државе Хрватске]] и немачког командног и војно-стручног особља. Наследила је традицију 369. легионарске пуковније која се борила код [[Битка код Стаљинграда|Стаљинграда]]. Уведена је у борбу током јануара [[1943]]. на [[Банија|Банији]] против [[Седма банијска дивизија|Седме банијске дивизије]] у склопу [[Операција „Вајс 1“|операције „Вајс 1“]]. Током операција „Вајс 1“, [[Операција „Вајс 2“|„Вајс 2“]] и [[Операција „Шварц“|„Шварц“]] била је подређена команданту корпуса „Хрватска“ [[Рудолф Литерс|генералу Литерсу]]. Током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], односно [[Операција „Шварц“|операције „Шварц“]] претрпела је тежак пораз у области Балиновца и Јелеча од [[Прва пролетерска дивизија|Прве пролетерске дивизије]], када је разбијена њена борбена група „Хене“.
 
Од августа [[1943]]. потчињена је [[Друга оклопна армија|Другој оклопној армији]], најпре непосредно, а од октобра [[1943]]. у саставу [[5. СС брдски корпус|5. СС брдског корпуса]] у источној [[Босна|Босни]], [[Херцеговина|Херцеговини]] и јужној [[Далмација|Далмацији]]. Учествовала је у бројним операцијама против [[НОВЈ]] у саставу свог корпуса.
Ова дивизија се борила и код [[Битка код Стаљинграда|Стаљинграда]]. Дана 24. септембра 1942, два дана пред покрет ка Стаљинграду, у месту Голубинскаја, пуковнију је посетио [[Анте Павелић]] који се руковао са легионарима, одржао краћи говор и поделио одликовања. Истакнути хрватски официри су били домобрански потпуковник Марко Месић и Виктор Павичић. Марко Месић је потом командовао „Самосталном југославенском бригадом“, формираном у совјетском заробљеништву за борбу против фашиста.
 
Од августа 1943. потчињена је [[Друга оклопна армија|Другој оклопној армији]], најпре непосредно, а од октобра 1943. у саставу [[5. СС брдски корпус|5. СС брдског корпуса]] у источној [[Босна|Босни]], [[Херцеговина|Херцеговини]] и јужној [[Далмација|Далмацији]]. Учествовала је у бројним операцијама против [[НОВЈ]] у саставу свог корпуса.
 
Током ових операција трпела је значајне губитке, тако да је, осим хрватском и немачким регрутима, током [[1944]]. године попуњена увршћивањем у свој састав италијанске фашистичке легије „Сан Марко“ и немачког 19/999 кажњеничког батаљона из [[Грчка|Грчке]]. Тежак пораз нанела јој је [[Прва далматинска бригада]] у [[Борба на Вуковом Кланцу октобра 1944.|борби на Вуковом Кланцу]] [[22. октобра]] [[1944]].