Илија Округић Сремац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. г. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]], и у [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. г. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парож (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Леванској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за парожа у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. г., Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.
Округић је писао стихове већ у раним годинама (1844), а написао је на стотине пригодница, драма, расправа сонета, од чега је штампано мало тога. Штампао је књиге песама: Сријемска вила (1863), Гласинке-срчанице (1874), Посестринство (1888), Свети Иван Капистран (1893), драме: Саћурица и шубара (1864),<ref>„Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘-{Peleskei notarius}-’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, ''Летопис Матице српске'', св. 237, 3 (1906), стр. 113. {{COBISS|ID=154084615}}</ref> Шокица (1884). Поред тога штампао је стихове у Зори далматинској, Даници, Славонци, Драгољубу, Подунавци, Наше Горе Листу, Гласоноши, Невену, Вијенцу и др. У Архиву за повесницу југословенску штампао је Повјесничке цртице из Сријема и О сријемским старинама. Уопште, Округић се интересовао за све што тицало његовог краја. Округић је стихотворац старог кова, који је радо писао стихове, без нарочите унутрашње потребе. Постао је популаран с пучком драмом Шокица у којој је изнео мисао о сношљивости између католика и православних. Волели су га због толерантности и Хрвати и Срби. Нештампана драма Грабанцијаш ђак писана је за позориште у Новом Саду, а Варадинка Мара за позориште у Београду.
Искомпоновао неколико мелодија за песме, које је сам спевао.<ref>-{Franjo Kuhač, „Glazba u djakovačkoj biskupiji“, u: ''Spomen-cvieće iz hrvatskih i slovenskih dubrava'', Zagreb 1900, str. 306}-</ref> Био је један од утемељитеља [[Хрватско старинарско друштво у Книну|Хрватског старинарског друштва у Книну]].<ref>-{„Imenik članova Hrvatskoga starinarskoga družtva u Kninu godine 1901.“, u: ''Starohrvatska prosvjeta. Glasilo Hrvatskoga starinarskog družtva u Kninu'', god. VI, sv. 1-2, 1901, str. 109.}-</ref>
| |||