Ибиза (острво) — разлика између измена

Године [[654. п. н. е.]] [[Феничани|феничански]] насељеници основали су луку на Балеарским острвима и назвали је ''-{Ibossim}-'' (од феничанског ''-{ibshim}-'' "острво„острво борова "борова“). Касније је била позната по римском називу "„-{Ebusus"}-“. [[Грци]], који су дошли на Ибизу у време Феничана, назвали су острва Ибиза и Форментера ''-{Pitiusas}-'' ("острва„острва борова ";борова“, што је превод феничанског имена). Са опадањем Феникије после [[Асирија|асирске]] инвазије, Ибиза је дошла под контролу [[Античка Картагина|Картагине]], која је и сама била бивша феничанска колонија. На острву су се производиле боје, [[со]], рибљи сос ([[гарум]]) и [[вуна]]. У пећини код Ес Кулерама установљено је светилиште богињи [[Танит]]. Ибиза је била важна трговачка тачка на медитеранским путевима. Почела је да оснива своје сопствене трговачке постаје на оближњем Балеарском острву [[Мајорка]], као што је '''-{Na Guardis}-''', одакле су регрутовани плаћеници који су се борили за Картагину.

За време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]], острво су напала браћа [[Сципион]]и [[209. п. н. е.]] али је оно остало лојално Картагини. Пошто се ратна срећа окренула против Картагине у [[Иберијско полуострво|Иберији]], Ибиза је остала последње место одакле је картагински генерал Маго набављао намирнице и регрутовао људе пре него што је отпловио ка Менорци и Лигурији. Ибиза је закључила повољан мир са [[Римска република|Римљанима]], што је спасло Ибизу од даљих разарања и омогућило јој да одржи картагинско-пунскекартагинске институције све до доба царства, када је и званично постала римска територија. Због тога Ибиза и данас пружа изванредне примере касне картагинско-пунскекартагинске цивилизације. За време Римског царства острво је постала мирна империјална предстража, ван важних трговачких путева.