Ливије Радивојевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 21:
== Биографија ==
Рођен је у [[Сремска Каменица|Каменици]] у [[Срем|Срему]] као млађи брат просветног добротвора [[Љубомир Радивојевић|Др Љубомира Радивојевића]]. Гимназију је учио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], филозофију у [[Сегедин]]у, а у [[Пешта|Пешти]] је учио права. Године [[1843]]. положио је докторат, а идуће године и адвокатски испит. Године [[1848]]. изабран је за председника жупанијског судског стола у [[Рума|Руми]], а [[1853]]. године постављен је у [[Темишвар]]у за помоћног известиоца при царско-краљевском вишем земаљском суду. Ту је изабран и за почасног грађанина. Убрзо је, [[1861]]. године наименован за већника и известиоца Краљевског банског стола у [[Загреб]]у и Хрватско-словенско-далматинске дворске канцеларије у [[Беч]]у. По њеном укидању, стављен је на располагање, а [[1874]]. године постављен је за председника [[
Блистава каријера доказује какав је углед уживао, и зашто је за њега речено да је био "симбол права и правде". То потврђује и признање његових политичких противника окупљених око листа "Хрватско право". Приписиване су му заслуге што је "у Хрватској уопште могуће издавати независно опозиционо гласило". Међу првима је почео да ради "на нашем економском подизању побољшавањем нашег господарског стања". Изабран је за првог председника [[Савез српских земљорадничких задруга|Савеза српских земљорадничких задруга]] и почасног председника [[Српска банка|Српске банке]] у Загребу. Подржао је идеју [[Владимир Матијевић|Владимира Матијевића]] код однивања [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]]. Учествовао је као члан у раду [[Благовештенски сабор|Благовештенског сабора]] [[1868]]. године, где је уз [[Јован Живковић|барона Јована Живковића]] и [[Александар Стојачковић|Александра Стојачковић]] заступао традиционалну српску политику, залажући се за српске територијалне захтеве, који су у то време били већ скоро напуштени.<ref>Дејан Медаковић, ''Срби у Загребу'', Нови Сад, 2004</ref>
| |||