Магистрат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
'''Магистрат''' ({{Јез-лат|Magistratus}}) је био сваки изабрани функционер [[Стари Рим|римске државе]]. Магистратска дужност се називала магистратура.
 
У доба [[Римско краљевство|римског краљевства]] највиши магистрат са извршним овлашћењима је био [[римски краљ]]. Његова власт је, де''-{[[de фактоfacto]]}-'', била апсолутна. Он је био носилац извршне власти, законодавац, главни судија, врховни свештеник и јединствени врховни командант војске. Након краљеве смрти власт је привремено прелазила на [[римски сенат]], који би изабрао [[интеррекс]]а ({{Јез-лат|Interrex}}) да проведе избор новог краља.
 
Када је [[Римско краљевство|монархију]] замијенила [[Римска република|република]], уставна равнотежа власти се променила тако да је већину овлашћења преузео [[римски сенат]]. 509. године п. н. е. на чело извршне власти су дошла два [[Римски конзул|конзула]] која су се бирала сваке године. Магистрате Републике је бирао римски народ, а сваки од њих је имао посебна, односно „велика овлашћења“ ({{Јез-лат|Maior potestas}}). Највећа овлашћења су имали [[Римски диктатор|диктатори]] - више него иједан други магистрат, а испод њих је био [[Римски цензор|цензор]], [[Римски конзул|конзул]], [[претор]], [[курулски едил]] и затим [[квестор]]. Конзули и претори су имали највишу власт, односно [[империјум]] ({{Јез-лат|Imperium}}). Сваки магистрат је уз помоћ [[Вето|вета]] могао зауставити сваки чин или одлуку магистрата који је имао исти или нижи ранг од његовог. Иста су овлашћења имали и [[плебејски трибун]]и и [[плебејски едил]]и, иако нису били магистрати у најужем смислу речи с обзиром да су их бирали једино [[плебејци]], те су као такви били независни од свих других магистрата.