Секст Проперције — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот мења: en:Propertius
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
== Живот ==
 
О Проперцијевом животу познато нам је само оно што је он сам сматрао за потребно да каже о себи. Из његових песама закључујемо да се родио у [[Умбрија|умбријском]] граду Асизију (лат. Assisium), да је рано изгубио оца, да су његови рођаци у тзв. перузинском рату (40―41. п. н. е.) ратовали против [[АугустАвгуст|Октавијана]] на страни Луција Антонија, брата тријумвира [[Марко Антоније|Марка Антонија]], те да је стога породица настрадала приликом деобе земље Октавијановим ветеранима. Проперције је, ипак, био повезан с римским аристократским породицама, и то с оним које су касније, средином 1. века н. е., играле водећу улогу у сенатској опозицији против царске власти. Почетком двадесетих година п. н. е. Проперције се већ налазио у Риму, у кругу аристократске и књижевне омладине. Дружио се с [[Публије Овидије Назон|Овидијем]], с епским песником Понтиком и другим књижевницима блиским [[Меценат]]овом кругу. [[Квинт Хорације Флак|Хорације]], званично поклоник старе грчке лирике, као да није много марио за овог самопрокламованог посленика Филете и [[Калимах]]а, премда су Проперцијеве песме у многоме блиске [[Гај Валерије Катул|Катулу]] и [[Албију Тибулу|Тибулу]], [[Вергилије|Вергилију]] и самоме Хорацију.
 
Премда многи Проперцију савремени и каснији аутори узгред помињу песника, они нам ништа не откривају о њему, осим што се може закључити да је овај елегичар био релативно познат и цењен све до 4. века н. е. Античка биографија Проперцијева није нам сачувана, вероватно зато што његове елегије нису читане у школама. Живот у коме је љубав постепено уступала место величању Рима и Августа ― али никад потпуно ― откривају нам, дакле, само његове песме. Последња (IV, 11) потиче из 16. год. п. н. е., па се мисли да је ускоро потом и умро. Готово ништа се не зна о Проперцијевом животу после окончања његове везе с Цинтијом, девејком која је била предмет обожавања у његовим елегијама. Могуће је да се оженио неком девојком која је заузела Цинтијино место (можда да би се могао квалификовати за финансијске олакшице које су ожењенима биле гарантоване по легес Иулиае из 18. год. п. н. е.), те да је из тог брака имао сина, како се дâ закључити из тога што касније [[Плиније Млађи]] помиње неког Проперцијевог потомка.
Ред 25:
Чини се, међутим, да Проперције овакве тврдње износи једноставно да би провоцирао, изазвао реакцију, а не да би понудио неку озбиљну информацију о природи своје поезије. Његове љубавне песме, посебно у 1. књизи, показују тенденцију да буду или драматске ― када се као на позорници гради одређена интеракција између песника и Цинтије или неке друге личности, или реторске ― када су песме заправо говори који, упућени различитим особама, изричу озлојеђеност, гнев, патњу, уживање итд. Најбољи је пример реторске песме елегија И, 20, где Галови љубавни доживљаји представљају само повод да би се испричао мит о Херакловом љубимцу Хилу. С већом је суптилношћу писана елагија II, 8, где Проперције свој бол, који осећа због губитка Цинтије, реторски оправдава сличним болом који је осећао [[Ахил]] због губитка Брисеиде.
 
У првој књизи, чији је већи део написан у време [[АугустАвгуст|другог тријумвирата]], Проперције је политички прилично независан, те се збирка завршава огорченом песмом о перузинском рату, огорченом на рачун Октавијана. Без обзира на то, квалитет прве књиге елегија донео му је такву популарност да је одмах привукао пажњу Мецената, који је, наравно, Проперцију сугерисао да се потхвати писања епа у славу Августових ''рес гестае''. Прва елегија у другој књизи представља одговор на овај Меценатов предлог:
 
:''Питате зашто толико често о љубави пишем, одакле''