Павлићани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 17:
Прве јерменске павлићанске општине око [[660]]. године оснива њихов учитељ Константин Мананалски. Павлићани, сељацу организовани у слободне заједнице, ускоро постају сила способна да се одупре онима који су покушавали да их феудализуји и начине кметовима. Године [[844]]. је основана чак и павлићанска држава којој је центар била Тефрика (данашњи [[Дивриг]] у Турској). Сматрали су да је на њиховој страни добри Бог, док је други, зли, поистовећиван са византијским властима, које су покушавале да их униште. За време иконоборачких немира, павликијани су због свог противљења иконама жестоко страдали. Републиканско уређење павлићанских заједница је играло важну улогу у сељачкој буни у Малој Азији (820-824), коју је предводио [[Тома Словен]] против Визаније. Византијски цареви су водили упорну борбу против павлићана, а крајем [[9. век]]а је организован систематски покољ павлићана, мушкараца, жена и деце.<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref> Хиљаде павлићана биле су мучене и спаљиване. Многи преживели су тада потражили уточиште на [[Балкан]]у.
 
Цар [[Константин V Копроним]] преселио је велик број павлићана у [[Тракија|Тракију]] као граничаре, а [[970]]. је цар [[Јован I Цимискије]] принудно преселио не мање од 200.000 [[Јермени|Јермена]] павлићана у Европу и населио их око Филипопоља (данашњег [[Пловдив]]а) у Тракији, као одбрану од надирућих Бугара. Они се убрзо удружују са [[Бугари]]ма у честим побунама против Византије. Сматра се да се под утицајем павлићанских насељеника у Бугарској појавио [[богумили|богумилски]] покрет. Забележено је да су за време цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]] војници павлићани дезертирали током борби против [[Нормани|Нормана]]. Када су крсташи [[1204]]. заузели [[КонстатинопољПад Цариграда (1204)|заузели Цариград]], историчар Жофроа де Вилардуен бележи да су тамо затекли неке павлићане.
 
Многи павлићани су касније, за време Османског царства, примили католичанство, а неки су пресељени у Банат, као на пример [[Банатски Бугари]] који себе називају [[Палкјене]]. Многа места у данашњој Бугарској имају павликанске топониме, а између осталих је и град [[Павликени]] око 40 -{km}- од [[Велико Трново|Великог Трнова]].