Павлићани — разлика између измена

Прве јерменске павлићанске општине око [[660]]. године оснива њихов учитељ Константин Мананалски. Павлићани, сељацу организовани у слободне заједнице, ускоро постају сила способна да се одупре онима који су покушавали да их феудализуји и начине кметовима. Године [[844]]. је основана чак и павлићанска држава којој је центар била Тефрика (данашњи [[Дивриг]] у Турској). Сматрали су да је на њиховој страни добри Бог, док је други, зли, поистовећиван са византијским властима, које су покушавале да их униште. За време иконоборачких немира, павликијани су због свог противљења иконама жестоко страдали. Републиканско уређење павлићанских заједница је играло важну улогу у сељачкој буни у Малој Азији (820-824), коју је предводио [[Тома Словен]] против Визаније. Византијски цареви су водили упорну борбу против павлићана, а крајем [[9. век]]а је организован систематски покољ павлићана, мушкараца, жена и деце.<ref>http://www.notbored.org/resistance-25.html</ref> Хиљаде павлићана биле су мучене и спаљиване. Многи преживели су тада потражили уточиште на [[Балкан]]у.

 

 

Многи павлићани су касније, за време Османског царства, примили католичанство, а неки су пресељени у Банат, као на пример [[Банатски Бугари]] који себе називају [[Палкјене]]. Многа места у данашњој Бугарској имају павликанске топониме, а између осталих је и град [[Павликени]] око 40 -{km}- од [[Велико Трново|Великог Трнова]].