Административна подјела Босне и Херцеговине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: en:Political divisions of Bosnia and Herzegovina
м Разне исправке
Ред 4:
Од [[1996]]. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су [[Кантони Федерације Босне и Херцеговине|кантони]]. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која се налази под законом Федерације. [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретвански]] и [[Средњобосански кантон|Средњобосански]] кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.
 
Задњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су [[Општина|општине]]. Земља се састоји од 141 општине, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 62 у Републици Српској, док је град [[Брчко]] засебна административна јединица — [[Брчко дистрикт|дистрикт]]. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће) , управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег [[Списак градова у Босни и Херцеговини|града]] или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.
 
Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и четири [[Градови у Босни и Херцеговини|службена града]]. То су: [[Сарајево]], [[Бања Лука]], [[Мостар]] и [[Источно Сарајево]]. Градове Бања Луку и Мостар чини територија некадашњих истоимених општина, док се Град Сарајево и Сарајево Републике Српске (Источно Сарајево) састоје од неколико општина. Градови такође имају своју градску скупштину (вијеће) и градску управу, чија моћ је између општина и владе кантона (или владе ентитета у Републици Српској).