Матеј Нинослав — разлика између измена

Раздобље од почетка [[13. век]]а па до доласка на власт бана Матеја Нинослава [[1232]]. године у Босни је обиљежено јачањем и ширењем [[Црква босанска|Цркве босанске]] и њеног учења, те наглим порастом моћи и утицаја босанске властеле. Притисци [[папа|папске]] курије на Босну, у циљу покрштавања, не губе на свом интензитету још од [[Билинопољска изјава|Сабора на Билину пољу]] гдје је папа тражио да се [[Кулин Бан|Кулин бан]] одрекне свог учења или у противном да се суочи са [[крсташки ратови|крсташким ратом]] против Босне.

Током свог раније живота, Матеј је био противник [[Богумили|Богумила]], верни вазал [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Угарске]] и побожан католик. Ипак, Матеј је силом уклонио свог претходника [[Стјепан Кулинић|Стјепана Кулинића]] уз помоћ присталица Цркве босанске.

Већ [[1233]]. године папа упућује у Босну новог папског изасланика, кардинала Јакоба. Он је ту на првом мјесту затекао новог бана Матеја Нинослава, Србина пореклом из јеретичке породице, којега је вероватно и уз [[краљевина Мађарска (1920—1946)|угарски]] притисак, присилио да прихвати католичанство. Заједно са Нинославом на католичку веру прешао је и његов рођак [[Пријезда I|Пријезда]]. Пријезда је [[доминиканци]]ма, који су као мисионари и инквизитори убрзо дошли у Босну да покрсте становништво Босне, био присиљен предати и свога сина као таоца, чиме је јамчио да неће одступити од римске цркве. Бан Матеј Нинослав је 1233. године писао папи [[Папа Гргур XI|Гргуру -{XI}-]] да се његова властела не покорава, према старом обичају, његовој врховној власти, него самостално управља повјереним жупама. Док су његови преци, жалио се бан Нинослав, „по старом обичају“, повјеравали жупе и села коме су хтели и одузимали их према властитом нахођењу и потреби, сада њему, „који је недавно са јеретичке прешао на католичку вјеру и почео да гони јеретике“, држаоци посједа „ускраћују послушност, крше старе обичаје“ и задржавају посједе „против његове воље“.