Хијерон II — разлика између измена

'''Хијерон II''' (? - [[215. пнеп. н. е.]]) је био краљ [[Сиракуза|Сиракузе]] у периоду од [[270. пнеп. н. е.]] до 215. пнеп. н. е. Током његове дуге владавине се на [[Сицилија|Сицилији]] одиграо [[Први пунски рат]], у коме је Хијерон играо важну улогу и током кога је Сиракуза ступила у чврст савез са [[Римска република|Римом]], стекавши велики просперитет и поставши важно културно и научно средиште античког света.

Хијерон је био незаконити син [[Хијерокло од Сиракузе|Хијерокла]], сиракушког племића који је тврдио да подстиче од тиранина [[Гелон]]а. За време [[Пир]]овог похода на Сицилију 277 - 276. пнеп. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Своју је политичку позицију ојачао оженивши се за кћи Лептина, једног од најутицајнијих грађана.

У међувремену је Сиракуза ушла у сукоб с [[Мамертинци]]ма који су држали [[Месана|Месану]]. Хијерон је кренуо у поход на њих и поразио их, а у освајању града га је зауставила [[картагина|картагинска]] дипломатска интервенција. Успркос тога, импресионирани грађани су га 270. пнеп. н. е. именовали краљем.

Када је године 264. пнеп. н. е. покренуо нови поход на Мамертинце, они су у помоћ позвали Римљане. То је довело до нове, овај пут војне, картагинске интервенције, односно почетка првог пунског рата. Хијерон се заједно с картагинским војсковођом [[Ханон]]ом супротставио конзулу [[Апије Клаудије Каудекс|Апију Клаудију Каудексу]]; резултат битке је био неодлучен, али се Хијерон повукао међу зидине Сиракузе. Тамо су га Римљани опсели, али је с њима [[263. пнеп. н. е.]] склопио сепаратни мир. Римљани су му, у замену за савезништво, признали власт над југоистоком Сицилије.