Арија (сатрапија) — разлика између измена

Арија се спомиње у записима из доба династије [[Ахемениди|Ахеменида]] као једна од [[Ахеменидско царство|персијских]] [[сатрапија]] (покрајина)<ref>-{J. Lendering, ''[http://www.livius.org/sao-sd/satrap/satrap.htm Satraps and satrapies]''}- на -{[http://www.livius.org/ www.livius.org]}-</ref>. Око [[520. п. н. е.]] славни персијски владар [[Кир Велики]] прикључио је Арију новонасталом [[Ахеменидско царство|Персијском царству]]. Споменута је у [[Дарије Велики|Даријевим]] краљевским записима у [[Бехистун]]у који датирају из [[520. п. н. е.]] Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у [[Накш-и Рустам]]у, те на рељефима источног степенице [[Ападана|ападане]] у [[Персеполис]]у. Рељефи их приказују у одећи [[Скити|скитског]] стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
 
У време [[Александар Македонски|Александра Македонског]], Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао [[Сатибарзан]], који је уз [[Бес Бактријски|Беса]] из [[Бактрија|Бактрије]] и Барсаента из [[Арахозија|Арахозије]] био један од три главна [[сатрап]]а источног дела [[Ахеменидско царство|Персијског царства]]. Александар је крајем [[330. п. н. е.]] покорио покрајину и освојио њен главни град АртацоануАртакоану. Арија је касније била делом [[Хеленизам|хеленистичког]] царства у доба [[Селеукиди|Селеукида]], али [[167. п. н. е.]] поново део новог [[иран]]ског царства [[Парти|Парта]], односно касније [[Сасаниди|Сасанида]].
 
== Референце ==