Википедија

Операција Олуја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 78.3.232.158 (разговор) на последњу измену корисника Bas-Celik
Нема описа измене
Ред 27:
Током следеће три године, хрватске војне операције у Крајини су углавном биле ограничене на проверавање способности српске одбране. Изузетак је била „[[Операција Медачки џеп]]“ у септембру [[1993]]. године, кад су хрватске снаге опустошиле малу област у планинама у [[Лика|личком]] региону, што је изазвало међународни инцидент.
 
Хрватска армија је играла важнију улогу у западној [[Босна и Херцеговина|БосниБиХ]] где су се заједно са снагама босанских [[Хрвати|Хрвата]] борили против снага босанских[[Војска СрбаРепублике Српске|Војске Републике Српске]].
 
== Хронологија догађаја ==
[[1995]]. године, војна ефективност крајишких Срба и босанских[[Војска СрбаРепублике Српске|Војске Републике Српске]] је значајно опала. На обе групе није утицао Београд, одбили су Милошевићеве покушаје да се заустави конфликт. Нису били способни да одржавају и обнављају залихе оружја. Морал и ефективност су били ниски, многе српске трупе су биле слабо обучаване. Такође су их разарали унутрашњи политички конфликти и лоше војно вођство.{{чињеница|date=06. 2010.}}
 
[[Српска Војска Крајине|Војска Срба у Крајини]] (СВК) није имала довољно војника. Било је само око 55.000 војника на располагању да чува фронт који је био дугачак 600 -{km}- у Хрватској и још 100 -{km}- уз границу са [[Бихаћ|Бихаћким]] регионом у Босни. 16.000 од ових војника су били стационирани у [[Источна Славонија|Источној Славонији]], што је остављало само 39.000 војника да брани остатак РСК. Реално гледано, само око 30.000 је било способно мобилисати{{чињеница|date=06. 2010.}}.
Ред 37:
Насупрот српској војсци, [[Војска Републике Хрватске|хрватске]] и [[Армија БиХ|бошњачке]] армије су значајно ојачале. Имали су ново и модерније оружје и поред тога што је на снази био ембарго на оружје. Такође су имали стратешку предност, много су биле краће линије комуникације него код Срба.
 
У лето 1995. године, хрватске и муслиманске снаге су се удружиле и заузеле стратешки важне босанскевисококрајишке градове [[Гламоч]], [[Босанско Грахово]] и [[Дрвар]], као и доње [[Ливањско поље]] где су већинско становништво чинили Срби. Овај потез је пресекао линију снабдевања Срба у Хрватској и опколио град [[Книн]] са три стране. Велики број становништва са ових простора је морао да напусти своје домове и оде у Републику Српску и СРЈ.
 
=== 4. август ===
Ред 51:
 
=== 6. август ===
До 6. августа, Прва хрватска бригада је пробила у територију око града [[Слуњ]]а (северно од [[Плитвице|Плитвица]]) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са босанским снагама Армије Републике БиХ на западу Босне. Једино је био снажан отпор у граду [[Глина (град)|Глини]] (јужно од Сиска).
 
Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом [[Армија БиХ|Армије БиХ]] на граници БиХ, на реци [[Корана|Корани]] код [[Тржачке Раштеле|Тржачких Раштела]]. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн-Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске [[Фрањо Туђман]].
Ред 65:
Након операције РСК више не постоји. Већина Срба - преко 250.000 људи<ref>[http://www.blic.rs/repsrpska.php?id=51671 Блиц: Почиње обележавање тринаест година од „Олује“]</ref> - је била протерана.
 
У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских[[Република СрбаСрпска|Републике Српске]] у западној и северној Босни кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага. Власти у Србији, чији су медији готово потпуно игнорисали пад Крајине, избегличке колоне упућивале су у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину [[Косово]] у којој већину чине косовски [[Албанци]].
 
Након акције „Олуја“, хрватске власти затвориле су подручје бивше Крајине. Улаз је био дозвољен само хрватској војсци и полицији, али и хрватским избеглицама из тог подручја. Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. После завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом<ref>[http://www.danas.org/article/2007/05/22/230cf67e-52f8-4184-ba05-ae514b5cbe1c.html Чланак у часопису ''Данас'' и изјава америчког амбасадора у Хрватској]</ref>.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Операција_Олуја”