Константина — разлика између измена

| слика =

| опис_слике =

| датум_рођења =

| место_рођења =

По историчару цркве [[Филосторгије|Филосторгију]], који је писао почетком 5. века, Константин Велики је при крају живота прогласио своју ћерку Константину за ''августу'' и крунисао је. Константин је наиме после [[324]], када је постао једини владар Римског царства, почео да дели разне почасне титуле члановима своје породице. Тада су титулу августе добиле његова мајка [[Јелена (мајка цара Константина)|Хелена]] (умрла око [[329]]) и супруга Фауста (погубљена [[326]]). Изгледа да је само Хелена међу женама у Константиновој породици имала право да носи владарску дијадему, тако да данашњи историчари сматрају да је Филосторгијева вест о крунисању Константине нетачна. Дијадема је постала обавезан део инсигнија августе тек у време [[Теодосије I|Теодосија I]], дакле у доба када је Филосторгије живео. Ипак, врло је могуће да је Константин Константину произвео у августу <ref> Bleckmann, стр. 32-33.</ref>.

 

 

Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско царство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај|22. маја]] [[337]]. године, у побуни војске у [[Константинопољ|Константинопољу]] страдала су његова полубраћа и синовци. Војници су наводно захтевали да само Константинови синови наследе престо. Једини од Константинових синова који је у то време био у [[Цариград|Цариграду]] био је Констанције II на кога је потоња традиција свалила одговорност за чистку унутар царске породице. Ханибалијан је такође убијен и Константина је тако остала удовица. Једини који су остали у животу била су два дечака, синови Константиновог полубрата [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], [[Констанције Гал|Гал]] и [[Јулијан Отпадник|Јулијан]] <ref> Bleckmann, стр. 39.</ref>.

==Брак са цезаром Галом==

 

 

Након повлачења Ветраниона Констанције је стекао предност за предстојећи сукоб са Магненцијем. Када је почела ратна сезона, август је [[15. март|15. марта]] [[351]]. године у Сирмију (данашњој [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]) прогласио свог брата од стрица [[Констанције Гал|Гала]] за [[Цезар (титула)|цезара]]. Као цезар Гал је добио и име Констанције по свом старијем савладару и ожењен је Константином. Констанцијев план био је да промоцијом преосталог рођака ојача позиције [[Константинова династија|династије]] уздрмане [[Магненције|Магненцијевим]] успоном. Са друге стране, Гал је требало да представља легитимног владара на истоку током Констанцијевог похода на запад. Најзад, август је удао Константину за новог цезара и тиме је обезбедио да његова властољубива сестра оде у далеку [[Антиохија|Антиохију]], царску резиденцију на истоку. У случају да је Константина имала једну од водећих улога у покрету који је предводио Ветранион Констанције је њеним одласком на исток прекинуо све њене политичке везе и амбиције на [[Балкан|Балкану]]. По мишљењу других, Константина је требало да надзире свог новог супруга за рачун њеног [[Брат|брата]] и помогне му у обављању владарских дужности.