Германик Јулије Цезар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 46:
Наредне [[15]]. године Германик и његових осам легија су кренули у поход против бројнијег савеза германских племена на чијем челу се налазио способни вођа [[Херусци|Херуска]] [[Арминије]]. Римска војска је похарала велике територије, али су се Германи повукли у дубине својих шума и мочвара. Германик је заробио Арминијеву жену, али није могао да порази Германе војним средствима. По сопственим речима процену да се Германи могу поразити једино по цену њиховог истребљења је доживео као сопствени пораз.
Најзад, Германик је обишао место чувене [[Битка у
И поред Тиберијеве сумњичавости, Германик је и наредне [[16]]. године окупио велику војску и повео је на Германе. Форсирајући прелазак реке [[Везер]] у близини данашњег Миндена [[Римљани]] су претрпели озбиљне губитке. Германик се најзад отворено сукобио са Арминијем недуго по преласку реке у [[Битка на Везеру|бици на Везеру]], вероватно између данашњег Миндена и Хамелна. Римска војска је однела тесну победу, али је рањени Арминије успео да побегне и повуче остатак своје војске са собом. До новог сукоба је дошло западно од данашњег Хановера. Овога пута битка се показала неодлучном уз тешке губитке на обе стране. Германик је сада морао повући своју војску поново и поново је повратак бродовима по узбурканом Северном мору однео на хиљаде живота. Германик је затим извршио неколико мањих упада у Германију и успео је да добије назад два од три легијска стега у облику орла чији је губитак [[9]]. године сматран за велику страмоту. Висока цена рата и немогућност да се однесе одлучна победа утицао је на Тиберија, који је и сам имао искуства у рату са Германима, да опозове даље походе. Германику је одобрен тријумф због постигнутих победа, али је његово повлачење у ствари означило крај свих покушаја Римљана да успоставе чвршћу власт на десној обали Рајне.
==Пут на Исток и смрт==
|