Велики турски рат — разлика између измена

Након освајања [[Београд]]а, царска војска под продире даље у [[Србија|Србију]]. Она продире све до [[Косово|Косова]], а царски генерали позвали су тада Србе, Бугаре и друге хриршћанске народе на [[Балкан]]у на устанак против Турака. Одазвали су се само Срби под својим патријархом [[Арсеније Црнојевић|Арсенијем Црнојевићем]]. Но кад је царска војска већ дошла до Косова, [[Луј XIV]] је напао снаге хабзбуршке монархије на Рајни, а главнина аустријске војске била је присиљена да се повуче. С њом се повукао и велик број Срба који су се населили у јужној Угарској и Срему. Исто тако за време турских ратова догодиле су се и двије велике сеобе Хрвата. Из далматинског Залеђа сели се посљедња већа скупина католика Буњеваца у данашњу [[Бачка|Бачку]], док се у Подунавље насељавају Шокци из Босне. Године [[1691]]. покушао је султан [[Сулејман III]] повратити изгубљено. Војску води велики везир [[Ахмед Ћуприлић]] који накратко поновно осваја [[Осијек]], али је поражен у [[битка код Сланкамена|бици код Сланкамена]]. Турци су поражени и [[1697]]. у [[битка код Сенте|бици код Сенте]], када је запечаћена њихова судбина. [[Еуген Савојски]] улази тада у Босну и осваја [[Сарајево]], али није га могао задржати. При повлачењу аустријске војске с њиме се повукло више од 10.000 Хрватакатолика који су се населили у Славонији.